Trodnevni festival je održan na do sada neistraženom prostoru u centru grada koji je poznat kao Knežev arsenal. Već i i pre dolaska u Kragujevac bilo jasno da „line up“ obećava a i reklama, pogotovo preko elektronskih medija, učinila je svoje.
Prvo veče je zamišljeno kao zagrevanje ali su već tu premašena očekivanja jer se u špicu pred pozornicom okupilo više od 3.000 ljudi. Festival su otvorili, smenjujući se na bini iz pesme u pesmu, talentovani učenici (i učenice) škole „Oktava“ koju vodi proslavljeni gitarista Radomir Mihajlović Točak a onda je usledilo nešto mnogo žešće. Na scenu se, posle 12 godina pauze, vratio bend koji je devedesetih ostavio značajan trag, 16x8x23. „Kifle s’ džemom“, „Miloš Šestić“, „Moja mama šnicle tuče“ – dugo se to nije slušalo.
Bend koji je obeležio prvo veče festivala je S. A. R. S. Od uvodne „Može i drugačije“ pa sve do buđavog leb’ca serviranog za kraj publika je igrala, pevala, skakala – prosto, osetila je energiju sa bine. Dobro su prihvaćeni i gosti iz Hrvatske, kod nas sve popularniji „Jinx“ ali je utisak da bi bolji raspored bio – oni pa S. A. R. S. Jadranka i ekipa su se u poslednjih pola sata stominutnog nastupa susreli sa neprijatnim odlivom publike – ipak je to bila noć četvrtak na petak. Zato je, bez greške, puno bilo u cik zore u jednom kragujevačkom klubu a nemalo iznenađenje je bilo kada smo u cover bendu koji je tu svirao na bas gitari videli doskorašnjeg člana Van Goga Cviku.
Priča o dobrom provodu je počela da se širi od usta do usta a s obzirom na listu učesnika druge večeri, jasno je bilo da sledi lu-di-lo. Arsenal je počeo da se puni još za dana jer su prvo zasvirali popularne lokalne grupe„Darkshines“ i „ČBS“ koje su itekako poznati širem krugu ljudi. Kragujevčani su sjajno zagrejali publiku pred bend koji uvek i svugde napravi opštenarodno veselje – Orthodox Celts. Niko se među posetiocima nije štedeo od „What’s Goin’ On“ do nezaobilazne na kraju „Drinkin’ Song“ iako se znalo da će se posle toga servirati nešto još brže i još luđe – Hladno pivo ! Mile Kekin i ostali počeli su, kada je Srbija u pitanju, koncertnu promociju „Svijeta glamura“ upravo u Kragujevcu a nove pesme „Ezoterija“, „Kirbaj i kotlovina“, „Ima da te lajkam“ sasvim lepo su se uklopile uz stare adute „Pjevajte nešto ljubavno“, „Nije sve tako sivo“, „Ne volim te“... Del Arno Bend je smirio stvar ali je doneo neku drugačiju, za njih prepoznatljivu energiju koja ih je dovela do četvrt veka postojanja. Kad se crta, iza dva sata ujutru, podvukla, ostale su samo dve reči – kakvo veče !
Posle svega, mnogi su u subotu bili tužni što se sve završava a tek se zahuhtalo. Treće večeri, program su otvorili The Dibidus koji su početnu sliku (nekoliko ljudi pred binom, maltene po suncu) za 45 minuta pretvorili u dobru zabavu. Neko reče – šteta što legendarni Peja i bend nemaju bolji termin, napravili bi odličnu atmosferu. Letu štuke su uz njihovu azbuku, „Sunce“, „Minimalnizam“, „Mjesto za dvoje“ predstavili i nekoliko pesama sa novog albuma „Brojevi računa“ a u svirci su se osetili mali tragovi umora posle puta iz Novog Sada gde su svirali prethodne večeri. Nastupi Rambo Amadeusa već dugo izgledaju kao „session“ pa se ništa drugo nije ni ovoga puta očekivalo. Bend – odlično usviran, međutim, masa je čekala Partibrejkerse i dobila njihov sjajan nastup. Cane, Anton i ostali su bili baš raspoloženi – neko je jednostavno, a najbolje opisao: „Pokidali su!“. Za kraj – Dubioza kolektiv, bend iz Sarajeva koji standardno dobro prolazi na festivalima u Srbiji pa ni sada nije bio izuzetak.
Tri večeri sjajne zabave, bez ikakvih problema, incidenata...Šef Long Play-a Zoran Vulović – Vule, nekada ključni autor hitova benda „U škripcu“, nije skidao osmeh pošto se sve završilo. Zadovoljno je pričao o planovima, ambicijama da se uočeni nedostaci otklone i da „Arsenal fest“ ozbiljno zaživi u Kragujevcu, rokerskom gradu koji doživljava procvat u svakom smislu.