Kada, međutim, Beograd „beogradizuju“ oni u čijim su srcima naš grad i umetnost zajedno nastanjeni i kada to podrazumeva otvorenost prema svima, onda kao proizvod samo mogu da nastanu, što bi rekao Jura Stublić, dobre vibracije.
Fotogaleriju sa koncerta možete videti ovde.
Veče pod ovim nazivom ispunilo je plato ispred Filozofskog fakulteta. Okupili su se zaljubljenici u proverenu, kvalitetnu muziku, međutim, nije bio zanemarljiv broj prolaznika raznih generacija koji su se, možda i duže nego što su planirali, zadržali kod platoa. Zagrevanje uz bend Jovana Maljokovića potrajalo je do 21.30 kada je gromoglasnim aplauzom pozdravljena zvezda večeri – Bisera Veletanlić.
Pop diva je na početku svog nastupa zapevala nešto što svi znamo – „Milo moje“ a onda je, uz pratnju Vasila Hadžimanova i ostatka benda, priuštila okupljenima još pedesetak nostalgičnih, emotivnih ali i razigranih minuta. Najviše se čekao i iz najviše grla pevao, naravno, „Zlatni dan“ a kada snimite pesmu koja se zove „Baj, baj“, kao što je to Bisera učinila 1976, onda je logično da je, simbolično, čuvate za kraj. Pošto se čuo još jedan gromki aplauz koji ju je ispratio sa bine, znameniti džezeri Beograda su, baš u duhu Platoa, nastavili sa svojim majstorijama.
Topli septembar, Bisera, baloni u rukama starih i mladih, na ekranu Novak čini preokret za istoriju protiv Federera... Beogradizacija Beograda, činilo se, treba da izgleda baš tako.
Milan Ćunković