Posle dva i po sata svirke, starih i novih hitova, skakanja po bini, ovacija i svega ostalog što podrazumeva jedan veliki koncert pred više od 10.000 ljudi, frontmen Mile Kekin našao je vremena da za „Blic“ najavi beogradski koncert 2. decembra u Hali sportova, ali i „proćaska“ o šleperima, Velikom bratu, Jadranki Kosor...
- Prošlog puta u beogradskoj Hali sportova imali smo, po meni, jedan od najboljih koncerata u karijeri. I to ne kažem da bih se ulizivao Beograđanima. Imali smo u Beogradu i lošijih koncerata i boljih, ali taj u Hali sportova je bio genijalan. Ton majstor nam je posle čak priznao da je imao problema s miks pultom koji je bežao po dvorani kako su ljudi lupali nogama. Mene je bilo malo strah izaći na binu koliko su ljudi bili glasni. To je koncert koji neću zaboraviti, a mislim da će to sad biti još bolje. Ne dolazimo tako često, ali kad dođemo, pružamo ljudima zadnji atom koji imamo u sebi.
Da li i u Beogradu možemo da očekujemo scenski spektakl kakav ste priredili u Zagrebu?
- Što se tiče nas da, što se tiče fizike - ne znamo. Pitanje je da li je dvorana dovoljno visoka da primi ovu scenu, ali pokušaćemo sve da dođemo s kompletnom scenografijom. Naročito ćemo insistirati na video zidu, za koji su nam ljudi rekli da je nešto najbolje što su videli u životu.
Ranije, čini se, niste toliko vodili računa o scenografiji, kostimima... Odakle sad potreba da svojim nastupima date i tu dimenziju?
- Pokušavamo priču nadopunjavati, širiti u svakom pogledu. Osim toga, kad nastupaš u velikoj dvorani, moraš misliti i o tim stvarima. Uvek kad je neki veliki koncert, slušaš o tim šleperima, konstrukcijama... Niko ne priča o gitarama, aranžmanima pesama, nema muzike više. I najvažnije je, ko je bio od poznatih - ti u izveštaju s koncerta čitaš da se pojavila Dara Bubamara ili Severina, i to je bilo najbitnije. Kad pravimo koncert, neće slikati nas, nego njih. Tako smo i mi rešili da se malo zaj***vamo s tim šleperima i tonama opreme.
I, s koliko tona opreme vi dolazite u Beograd?
- Mislim da će to sve stati u jedan kamion, osrednje veličine (smeh).
“Hladno pivo“ dolazi uz impozantnu scenografiju i kostime
Osećate li se kao „mejnstrim“ bend?
- Da, mi smo jedan ponosni mejnstrim bend, kad možemo napuniti zagrebačku Arenu (smeh). Ne, zaista, mi jesmo mejnstrim i super je da postoje mladi pankeri koji nas mrze. Dobro je biti kontra nečega, to je zdravo i to je normalno. Uvek imaš one koje svi slušaju, ali uvek imaš i onog nekog kontraša.
Koliko ste se promenili od svojih početaka?
- Promenili smo se puno, ali uvek sviramo bar neku pesmu sa „Džinovskog“ za stare fanove.
Ipak, na ovoj turneji akcenat je na aktuelnom albumu “Svijet glamura”. Šta je za vas svet glamura?
- To je jedan nakaradni svet, jedan paralelni svemir u kojem žive neki naši političari. Ali, to je svet koji ne postoji. Sve što je glamur u zemlji u kojoj polovina stanovništva prebira po kantama za smeće, u najmanju ruku je pokvareno i nečovečno. Za poslednjeg „Velikog brata“ navodno se prijavilo više takmičara iz Hrvatske, nego iz svih drugih država bivše Jugoslavije zajedno. To pokazuje kolika je u Hrvatskoj velika ta neka potreba da se pobegne u lažni svet glamura.
Koliko bendovi mogu da promene stvari progovarajući na taj način?
- Mi se na taj način praznimo. Lepo je kad te neko skuži, ali to više radiš zbog sebe, da ostaneš normalan u glavi. Trudimo se da širimo ideju da ljudi imaju pravo na svoje mišljenje, bez obzira na to šta im se servira ili nudi. Nismo u fazonu da svi moraju da misle kao i mi.
Turneju ste nazvali „Kud Pivo tud i ja“. Prva asocijacija je na KUD Idijote...
- Zapravo, to je asocijacija za koju ljudi u Hrvatsko znaju o čemu se radi, ljudi u Srbiji, nažalost, ne. Naša bivša premijerka Jadranka Kosor je izjavila: Kud Ivo, tud i ja, misleći da će ona pratiti svog predsednika Iva Sanadera gde god treba. A on je sad u zatvoru. Mi smo se poigrali malo s tim sad pred izbore, kada HDZ konačno treba izgubiti vlast, pa smo to parafrazirali u „Kud Pivo, tud i ja“. Ali to nema nikakve veze sa KUD Idijotima.
Ana Kalaba