U najkraćem je siže protesta “Za Srbiju bez krzna”, koji su povodom Nedelje borbe protiv krzna organizovale organizacije za zaštitu životinja u Srbiji.
Skupu je prisustvovalo oko 100 aktivista, a u nameri da skrenu pažnju na ubijanje životinja zarad krzna, na Trgu Republike ogranizovan je i performans organizacije „Prijatelji životinja“ iz Zagreba.
Dva momka i dve devojke obučeni smao u donji veš i umazani crvenom bojom , borili su se na svoj način tokom pola sata protiv niske temperature i onih koji podržavaju ubijanje životinja zarad krzna.
- Cilj je da skrenemo pažnju javnosti na svu okrutnost industrije krzna i besmisao ubijanja životinja u svrhu proizvođe krznene odeće zbog mode i glamura, kao i na posledice po životnu sredinu i da produbimo saosećajnost građana Srbije za nezamislivu patnju koju trpe životinje u farmama za krzno - kažu aktivisti Udruženja "Sloboda za životinje".
Aktivisti tvrde da je kineska modna industrija jedna od najokrutnijih. Pored zečeva, lisica, rakuna i ostalih tipičnih krznaša u toj zemlji godišnje se ubije i više od dva ipo miliona pasa i mačaka.
Da bi se dobio jedan krzneni kaput ili bunda, potrebno je da se ubije do 15 pasa, ili: do 20 dabrova, do 22 lisice, do 24 mačke, do 30 rakuna, do 34 nutrije, do 40 oposuma, do 200 činčila, do 240 hermelina, ili do 400 veverica, ukazuju aktivisti za zaštitu životinja.
Organizatori navode da je cilj skupa I da građani Srbije pokažu da su civilizovan narod.
Potpredsenica Udruženja“ Sloboda za životinje“ Ljiljana Gledić Filipović kaže da je 2009. godine donet Zakon o dobrobiti životinja kojim je zabranjen uzgoj životinja za krzno.
- Problem je što je primena tog člana zakona odložena za 10 godina, pa će se ova odredba primenjivati tek od 2019. Prema našim informacijama u Srbiji ima oko 500 gazdinstava koja se bave ovom sramnom proizvodnjiom. Životinje žive u bednim uslovima i završavaju na najgori mogući način, samo da bi se kitil, to je nedopustivo. U ovom prelaznom periodu neko mora da obrati pažnju na postojeće farme. Nedopustivo je da uzgajivače krzna država stimuliše na bilo koje načine – kaže Filipović.
Prelazni period je ostavljen, kako kaže ona, da gazdinstva ne bi doživela kolaps i da bi se međuvremenu preorjentisali na neku drugu vrstu proizvodnje.
- Ali umesto da se ova delatnost gasi ona se proširuje, neki od proizviđača se hvale kako uspešno posluju i zarađuju milione evra. Živimo u vremenu kad imamo mnogo mogućnosti i ne moramo da se vraćamo u pećinsko doba kad čovek nije imao izbor - kaže Filipović.
Na naše pitanje gde su prava ljudi, kada se polugoli aktivisti pola sata smrzavaju na veoma niskoj temperaturi, Filipović kaže da je to njihov slobodan izbor i da oni imaju veoma dobra iskustva, uputivši nas da to pitanje postavimo ljudima koji su izvodili performans. Na žalost nismo uspeli jer su se posle performansa akteri brzo povukli.