Dok u razvijenom svetu napušteni industrijski objekti postaju kulturni centri i izvor zarade, u Srbiji veliki broj napuštenih industrijskih postrojenja propada.
- Većina starih beogradskih fabrika je van funkcije, a njihovo stanje je, bez obzira na veličinu i značaj, loše ili devastirano - kaže za Nadlanu.com Rifat Kulenović kustos Muzeja nauke i tehnike.
Na desetak minuta od centra Beograda, fabrike koje ne rade decenijama izgleda da su predmet interesovanja samo investitora koji u njima vide profit, ali i boraca za kulturno nasleđe.
Saša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda kaže da je Zavod sa Urbanističkim zavodom Beograda radio na planu za područje Ade Huje.
- To je jedna od prvih industrijskih zona Beograda u blizini centra grada, s desne obale Dunava. Nalazi se na prostoru od Termoelektrane "Snaga i svetlost" na Dorćolu do Ade Huje. Predviđa se izmeštanje industrije sa ovog prostora i njegova transformacija u stambene objekte i komercijalne delatnosti - kaže Mihajlov.
Grčki investitor “Lambda” 2007. kupio je zgradu "Beka" kod Kalemegdana za 56 miliona evra.
- Zgradi Beka dat je status prethodne zaštite, što joj daje šanse da preživi ako se za dve ili tri godine proglasi za spomenik kulture - objašnjava Kulenović.
On kaže da je i pitanje gazdovanja spomenicima industrijskog nasleđa problematično, uz napomenu da upotrebna vrednost određuje dalju sudbinu objekta.
Direktorka Urbanističkog zavoda Beograda Žaklina Gligorijević kaže da je kada je u pitanju kompleks "Beko" u toku izrada urbanističkih projekata, zbog delikatne lokacije.
- Objekt je predmet ozbiljnih arhitektornskih analiza kako bi se rekonstrukcija i analiza uradili tako da se sačuva trag istorije - kaže Žaklina Gligorijević za Nadlanu.com.
Saša Mihajlov, ipak, ističe da ima dosta investitora koji imaju razumevanja za posao kulturnih radnika.
- Prva mera očuvanja jeste da ovi objekti dobiju novu namenu. Princip službe jeste čuvanje autentičnosti izgleda i namene. Kad to nije moguće, tražimo odgovarajuću namenu koja će naglasiti vrednost kulturnog nasleđa - kaže Mihajlov.
Termoelektrana „Snaga i svetlost“ izgrađena je 1932. godine na Dorćolu kao jedna od najvećih na Balkanu. Centrala je u procesu zaštite.
- Termoelektrana je oronula i prava je slika i prilika industrijskog nasleđa užeg i šireg centra Beograda - naglašava Kulenović.
Žaklina Gligorijević kaže da je ovaj objekat u vlasništvu ЈKP "Beogradske elektrane" i da još nema definisanu namenu.
- Raspon namena je od Centra za konzervaciju, Muzeja energetike, Centra za nove energije - dodaje Gligorijević.
Beogradski pamučni kombinat je kompleks na pet hektara, nastao od radionica iz 19. veka, izgrađen je 30-ih godina 20. veka. Pravi mali grad na nekoliko minuta od centra Beograda kupila je „Delta“. Objekat je pod režimom prethodne zaštite.
Beogradski pamučni kombinat i Zgrada stare klanice u njenoj blizini trebalo bi da postanu poslovno - stambeni objekti.
- Stručnjaci su valorizovali sve delove kompleksa i predložili dalju zaštitu - naglašava Žaklina Gligorijević.
Beogradski vunarski kombinat bio je vlasništvo braće Ilić, sada je u vlasništvu Luke Beograd isto u vlasništvu „Delte“.
Saša Mihajlov naglašava da bi, što se tiče ove fabrike navrednije bilo da se sačuvaju dve stare predionice i tkačnica rađene pre i posle Prvog svetskog rata.
Pojedini stručnjaci, koji ne žele da javno govore o ovom problemu, kažu da bi bilo najbolje kada bi ovi objekti ostali u većinskom vlasništvu države, jer smatraju da pojedini investitori pri izgradnji nekog tržnog centra neće imati previše sluha za kulturu, a za industrijski arheologiju još manje.