"Taprilili!" u Beogradskoj areni

Beograd je uzviknuo: "Taprililili!".

Nije to, doduše, možda bilo iz onoliko grla koliko se činilo da će biti kad je krenula euforija oko povratničkog koncerta grupe koja je razvedravala sumornu estradu devedesetih, ali je desetak hiljada prisutnih fanova pokazalo da je upuštanje u takav projekat bilo sasvim opravdano.

Skupio se, očekivano, šarenolik svet. Nekadašnje pubertetlije koje sada gaze tridesete ali i njihova dečica, bilo je tu i baka, deka... Profil TAP 011 publike je vrlo verno deportovan u vreme sadašnje, a i glavni junaci se nisu mnogo promenili. Ivanu i Gocu smo pratili sve ove godine te se ta konstatacija odnosi, pre svega, na muški deo benda, odnosno Peru, Đoleta i, u kreativnom smislu, najbitnijeg među njima, Milana Bojanića.

Šarmantan je i originalan bio način na koji je počelo dvoipočasovno druženje tapovaca sa publikom. Dečji hor „Čarolija“ (ovoga puta bez Leontine koja je bila u loži) izveo je „medli“ od nekoliko hitova benda, a u prvom planu su bile dve princeze, Lena i Sara sa majicama posvećenim svojim mamama na kojima je pisalo „Kad porastem biću Goca“, odnosno, „Ivana“.

Posle desetak minuta svetla su se ponovo ugasila – vreme je bilo da počne glavni šou! Ujedinjena petorka se pojavila na stilskom nameštaju, krenulo je baš kao i nekada sa čuvenom „Bundom“.

Tako se to radi! Ne znam da li znate da mi već živimo svoj san!“ – uzvikivala je Goca kojoj očigledno nije kvarilo raspoloženje to što je Arena bila solidno popunjena samo u parteru i prvom nivou tribina dok je popularni „golubarnik“ zvrjao prazan. Jesu se od početka ređali hitovi – „Jeti šumadinac“, „Komšinica Mica“, „Ovca“, „Laži me“, međutim, uz toliko slobodnih mesta trebalo je publici malo više vremena da u tako velikom prostoru napravi atmosferu nalik onoj koju pamtimo, recimo, iz „Sava centra“.

Goca, Ivana, Milan, Đole, Pera jestu udarna petorka, ali ne i ceo tim. Nisu zaboravljene Nataša Guberinić i Ana Štajdohar, sada popularne klupske pevačice koje su otpevale poslednja dva albuma. Odlično su odradile svoj deo posla u Areni – atmosfera ne da nije pala kada je došao red na njihove hitove „Kapetan lađe“, „Reka“, „Plava“, već je išla uzlaznom linijom.

Ivanin i Gocin povratak označio je početak laganog bloka – „Lujka“, Vrapci“ (koliko mi je ljudi tražilo da ovo pevam u poslednjih 12 godina – reče Goca), „Okreni 95“... Nije ovakav koncert za dug niz balada - brzo je usledio povratak na čuvene „one word“ pošalice „Žene“, „Vuk“, „Televizor“ i, naravno, „Zbog tebe (gaće)“. Pogodite šta je letelo ka bini sa prvim taktovima pesme ? Nisu pleteni džemperi... Muški trio je završio spuštenih pantalona, a nameštaj je zgodno poslužio za kratak predah svima umesto uobičajenog odlaska sa bine i dozivanja na bis.

Pošto su uzele dah, Goca i Ivana su zablistale u „Sto dana u mesecu“, znalo se i da „Dosadan dan“ nije pesma za kraj. Scena je, petnaestak minuta pre ponoći, bila sasvim očekivana – na bini sve četiri pevačice, muzičari koji su, svi do jednog, cele večeri zvučali izvanredno, plesači i, još jednom, oda donjem vešu.

Vidimo se za sledećih dvanaest godina“, poručila je Goca. Brzo ćemo saznati da li je knjiga zaista otvorena samo za ovo veče ili će se priča, podstaknuta koncertom koji se može okarakterisati kao uspešan, ipak u nekom obliku nastaviti.

Tekst: Milan Ćunković
Foto i video: Saša Džambić

koncerttapiri