Danas je Đurđevdan – srećna slava!

0

Đurđevdan je praznik koji se, prema narodnim običajima, odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve. Srećna slava!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Đurđevdan je jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba.

U narodu se smatra da je ovaj praznik na granici između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.

Običaji

Đurđevdan je praznik koji se odnosi na narodne običaje, od kojih je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.

Jedan od narodnih običaja je i da uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, „da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.

Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem – „da budu napredni kao vrba“, okite se zdravcem – „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“ i selenom – „da im duša miriše kao selen“.

Sveti Georgije na ikonama

Sveti Georgije se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu. Sa konja kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane.

Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.

Biografija svetog Georgija

Sveti Georgije (275-303) je živeo u vreme cara Dioklecijana, velikog progonitelja pristalica tada nepriznate hrišćanske vere. Georgije je već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana, koji je u njega polagao velike nade.

Mladi tribun, kako kaže predanje hrišćanske crkve, odvažno je stupio pred cara i saopštio mu da je hrišćanin, čime je započelo njegovo stradanje za veru. Pod njegovim uticajem, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva žena Aleksandra.

Car Dioklecijan, osudio je Georgija na okove, tamnicu i strašna mučenja koja nisu promenila njegova ubeđenja. Osudio je na smrt odsecanjem glave i Georgija i svoju ženu Aleksandru, koja je izdahnula na stratištu pre pogubljenja

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.