Srbi treći u Evropi po broju srčanih bolesnika

0

Srbija je na trećem mestu u Evropi po broju obolelih i smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja.

Prevencija i zdravi stilovi života mogu u velikoj meri da pomognu i preduprede nastanak srčanih oboljenja, izjavio je dr Petar Seferović, direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.

Seferović je Tanjugu kazao da se broj obolelih neprestano povećava i da je prema podacima instituta i zavoda za javno zdravlje, 54 odsto odsto svih smrtnih slučajeva nastalo usled kardiovaskularnih bolesti.

„Ove bolesti se blagovremenim razmišljanjem i merama koje su vrlo jednostavne mogu sprečiti ili odložiti“, kazao je Seferović ukazujući da broj stručnjaka u kardiologiji koji leče takve pacijente nije mali, ali da je broj obolelih ogroman.

Šećer u krvi, masnoće, neaktivnost, pušenje

„Okidač“ za nastanak kardiovaskularnih bolesti su pre svega povećan nivo šećera u krvi, povećanje masti u krvi, poremećaj metabolizma, smanjena fizička aktivnost i pušenje.

Ljudi sada češće oboljevanju od kardiovaskularnih oboljenja jer se faktori rizika „udružuju“, odnosno gomilaju, rekao je Seferović.

U Beogradu se desi više od 2.500 infarkta miokarda, što je pet puta više nego 1990. godine i tri puta više nego 2000. godine.

Sve česći su i šlogovi, odnosno promene na arterijama mozga koje dovode do zapušenja.

Seferović kaže da se na kardiologiji u Kliničkom centru Srbije veoma dobro leči akutni infarkt miokarda, gde u svakom trenutku bolesnik dobija ugradjivanje stenta u infarktnu arteriju.

Na Urgentnom 70 odsto kardiloških slučajeva

Dr Seferović je ukazao i na podatak da su među prijemima u urgentnim centrima 60 do 70 odsto kardiološki slučajevi. Prema njegovom mišljenju, jedno od rešenja za takvu situaciju moglo bi da bude i to da se lečenje kardiovaskularnih bolesnika delimično prebaci na lekare opšte prakse i interniste.

„To omogućava uspešan, ali i pojednostavljen pristup, tako da lekari opšte prakse mogu da ponesu deo tereta, u smislu lecenja faktora rizika“, kazao je Seferović upozoravajući da je jedan od najčešćih faktora rizika, koji se može rešiti čvrstom voljom – pušenje.

On je kazao da je osim izbegavanja duvana neophodno voditi računa o načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti, jer u svakom životnom dobu fizička aktivnost ima veliki značaj za očuvanje zdravlja.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.