Beograd: Krateri po celom gradu
Da prebroje sve rupe na kolovozu ne mogu vozači koji su pozvani da prijave gde ih sve ima, niti nadležni koji čim jednu zakrpe, krenu ka drugoj, pa se opet vrate u istu ulicu da "zakrpe" drugu. I tako ukrug posle svake zime.
Vesnici proleća u glavnom gradu su, umesto visibaba i ljubičica, udarne rupe kojih uvek ima na putevima čim prođe februar. Mada je ove godine snega bilo svega desetak dana, ekipe "Beograd puta" nisu radile sa pola snage, pišu "Novosti".
Na redovnom održavanju ulica, tokom februara i marta, svakog dana angažovane su 22 ekipe "Beograd puta" koje ne stignu da prebroje gde sve izlaze na teren.
Za asfaltiranje prestoničkih ulica koriste se materijali u skladu sa međunarodnim i evropskim normama.
Suštinski krivac za oštećenja nije asfalt već dotrajala podloga ispod puta i nenamensko opterećenje saobraćajem.
Pojedine ulice u Beogradu ispod asfalta kriju slojeve stare 100 godina, a neke i dva veka, svojevremeno dizajnirane za manji broj vozila, čije su se podloge deformisale pod pritiskom.
"Naše ekipe dnevno poprave nekoliko stotina rupa, a u ove svrhe se utroši oko 150 tona asfalta. Dnevno u proseku primimo od 70 do 80 prijava o oštećenjima na kolovozima. Tridesetak prijava su takozvani namerni kvarovi nastali posle radova drugih preduzeća. Broj prijava rupa na kolovozima se, po pravilu, uvećava posle padavina, snega ili kiše", kažu u "Beograd putu" za "Novosti".
Prioritete kod krpljenja imaju glavne saobraćajnice i ulice kuda prolazi gradski prevoz. Posle toga se ide na popravku delova ulica koje vode do važnijih ustanova, škola i bolnica.
Bulevar oslobođenja od Slavije do Veterinarskog fakulteta, jedna je od deonica koja je stalno u rupama, iako je ne tako davno rekonstruisana. Trake kojima prolaze automobili su pristojne, ali je deo za tramvajske šine "izbušen kao švajcarski sir" zbog toga što tuda prolaze autobusi. Ni kolovozi kod Železničke stanice nisu mnogo bolji.
O prigradskim naseljima da i ne govorimo.