Pobedio hendikep: Kako je oboleli od Daunovog sindroma postao šampion u dizanju tegova (VIDEO)
Njegovi roditelji tvrde da su se prema Džonu uvek ophodili kao i prema ostalim sinovima.
''Nikada nismo očekivali ništa manje od njega nego od njegove braće'' kaže za “Njuz džornal” Džonov otac Henk Stokloza.
Kada je imao 12 godina, zajedno sa braćom, počeo je da podiže tegove u podrumu njihove porodične kuće. Godinu dana kasnije, već je mogao da podigne 80 kilograma, a sa 16 godina 100 kilograma. Danas je među najboljim sportistima u ovoj disciplini, i nedavno je osvojio treće mesto na takmičenju u Apstejt Njujorku.
Na Specijalnoj olimpijadi 1999. godine osvojio je zlatnu medalju. Danas oko dva puta godinje učestvuje na takmičenjima u dizanju tegova u Pensilvaniji i Njujorku, gde se bori protiv kandidata koji nisu mentalno zaostali.
Njegov otac kaže da ga ostali sportisti nisu ozbiljno shvatili kada se pre dve godine prijavio na takmičenje u bič klubu Miki Rets u mestu Angola (američka savezna država Njujork), a majka Liz Stokloza dodaje da je, uprkos tome, veoma brzo stekao njihovo poštovanje.
Džon mora mnogo da radi da bi bio toliko uspešan. Pre svega, mora da se posveti osnovnoj tehnici, što je naročito teško osobama sa kognitivnim problemima.
Tri dana nedeljno vežba sa svojim trenerom i zahvaljujući velikoj posvećenosti sportu prošlog meseca je uspeo iz ležećeg položaja na klupi da podigne 182 kilograma.
Džon redovno pobeđuje svoje zdrave konkurente. Ovu godinu je započeo takmičenjem u bič-klubu Miki Rets, gde je osvojio treće mesto u svojoj kategoriji, što znači da je treći među najboljima u državi Njujork.
Svojim velikim uspesima Džon fascinira ne samo takmičare, već je i veoma omiljen kod publike, koja mu žestoko aplaudira. Na pitanje zašto se izlaže tolikom fizičkom naporu, Džon jednostavno odgovara: “Zabavno je.”
Kada ne trenira, i dalje pakuje namirnice u kese lokalnoj samoposluzi.
Izvor: Blic