Hrvatska: Ruska ćirilica može, srpska ne

Tu je, naime, dvorana u kojoj igra omiljeni hokejaški klub Medveščak, odnedavno u ruskoj KHL ligi, pa su svi napisi, uz hrvatski i engleski jezik, istaknuti i na - ćirilici.

I na ulazu u dvoranu stoji ćirilični napis, i pravila ponašanja u dvorani ispisana su na ćirilici, i nikome nije palo na pamet da table skida ili ispiše bilo šta uvredljivo zbog ćirilice.

Tako se može reći da se "ruska" ćirilica u Zagrebu dobro drži, ali sasvim je druga priča sa, recimo, ćirilicom na dvojezičnoj tabli na zgradi kulturnog društva "Prosvjeta" koja je "pala" baš kao i brojne druge širom Hrvatske.

Naravno, samo zbog jedne stvari - jer je to "srpska" ćirilica.

Šta se to, zapravo, događa da dvadeset godina posle ratova na ovim prostorima, kada je u Hrvatskoj ostala i opstala samo šačica Srba, sve tako neodoljivo podseća na devedesete? Srbi opet postaju dežurni krivci za sve, a u nekim sredinama antisrpska histerija poprima oblike kao i u vreme kada je oružje krojilo sudbinu naroda na ovim prostorima, piše dopisnik Novosti iz Zagreba.

U posebnom položaju je hrvatski predsednik Ivo Josipović, zbog uvek titrajućeg sukoba sa Zoranom Milanovićem, koji nikada nije izbio u javnost, ali je konstanta njihovog političkog odnosa. Josipoviću je jasno da se silom ništa ne može da nametne i da je dijalog jedino rešenje, ali njegove inicijative Milanović doživljava kao rušenje vlastitog autoriteta. A sve to desnica, kojoj ništa ne polazi za rukom, pokušava da iskoristi, pišu Novosti.

Od napada na sina pravoslavnog sveštenika Milana Lukića, zviždanja savetniku hrvatskog predsednika dr Siniši Tataloviću na Plitvicama, pevanja ustaških pesama "Jasenovac i Gradiška Stara“ u Zagrebu, ali i Splitu, od strane bivšeg gradonačelnika Željka Keruma, do namernog udaranja u auto Vojislava Stanimirovića i prave medijske kampanje protiv Milorada Pupovca, duh stare mržnje i netrpeljivosti kao da je izašao iz boce, piše dopisnik Novosti.

Dug je spisak lošeg što su preostali Srbe ove godine osetili na svojim leđima, koje ionako muče sve brige i problemi kao i Hrvate, u zemlji koja je ušla u EU, u situaciji kada se nikada lošije i nesrećnije nije živelo. Pretilo se povratnicima, fudbaleru Goranu Garešiću uzvikivalo "četnik", a Dubrovnik je bio ispisan strašnim grafitima koji nisu viđeni ni devedesetih. Šaralo se i po fasadama drugih gradova, od Splita, Zadra do Pule, a nisu pošteđene ni fasade pravoslavnih crkvi. Rušeni su spomenici, a onda su na red došle table, pišu Novosti.

Ogoljena hrvatska politika u ovom času izgleda sledeće: nepopularna i neefikasna vlast i jalova i u prošlost zarobljena opozicija. Preostali Srbi u Hrvatskoj, kojih je svega četiri odsto, tako su preko noći postali "neprijatelji broj jedan" za one koji žele preko njihovih leđa da osvoje vlast, ocenuje dopisnik iz Zagreba. Aktualna vlast, i pored "dobrih želja", toliko je zakopana u svom problemu nesposobnosti vođenja zemlje da ne može da sprovede ni ustavni zakon o dvojezičnosti.

Ko je gubitnik, nije teško zaključiti. Preostali Srbi u Hrvatskoj, od kojih je digao ruke i Brisel, jer je to sada "unutrašnje pitanje Hrvatske“.

Rat tablama tako više nije protest protiv ćirilice, već pokazivanje netrpeljivosti prema manjinskom narodu koji sve teže ostvaruje i elementarna prava.

Izvor: b92