Mleko je "beli otrov"?

0

Sve više ljudi se zbog prelaska na vegansku ishranu, dijeta ili navodnih alergija, odriče zdravog napitka. Mleko aktivno učestvuje u regulaciji arterijskog pritiska i holesterola, u metabolizmu kostiju i prevenciji kanceroznih ćelijskih mutacija

Jedna od žrtava panike zbog gojaznosti koja se širi kao epidemija zapadnim svetom je, kako izgleda, mleko. Punomasnog se već odavno „gnušaju“ svi koji drže do modernih saveta o ishrani, a u poslednje vreme mleko i mlečni proizvodi se sve više smatraju „belim otrovom“, u kakve su odavno svrstani belo brašno, šećer i so.

Još jedan razlog za strah od mleka je sve raširenije (sasvim netačno) uverenje da odrasli ljudi razvijaju netoleranciju prema toj namirnici. Uz to, sve veći broj ljudi veruje da su alergični na mleko – što je, takođe, u većini slučajeva potpuno neosnovano.

Istraživanja su pokazala još čitav niz potpuno pogrešnih uverenja i ideja zbog kojih se ljudi odriču mleka, od prelaska na „vegansku“ ishranu, preko teorije da posle prestanka dojenja sisari ne treba više da piju mleko do, nažalost, suviše rasprostranjenih priča da mleko stvara kiselu sredinu koja šteti kostima, ili da je puno gnoja i mikroba.

Posledica svega toga je evidentna u statističkim podacima o prodaji mleka i mlečnih proizvoda, koja pokazuje stabilan pad. Pritom se beleži blagi porast prodaje novih vrsta, lišenih masnoća i mlečnih kiselina, nauštrb pravog, punomasnog mleka i mlečnih proizvoda, koji sve više nestaju s rafova.

Veliki problem koji proističe iz pogrešnih uverenja o mleku je, međutim, u tome što ljudi tu vrlo zdravu i hranljivu namirnicu uskraćuju i deci, kojoj je neophodna. Štaviše, sve više nutricionista ističe da i odrasli treba da piju više mleka i da sadašnju „preporučenu dnevnu dozu“ od 100 grama na dan treba najmanje utrostručiti.

Istina je, naime, da je mleko izuzetno značajna i zdrava namirnica, koja ne samo da ne goji, već prema najnovijim istraživanjima igra izuzetno važnu ulogu u gubljenju kilograma, naročito najštetnijih masnih naslaga – onih u unutrašnjim tkivima i organima, i na stomaku. Mleko, dalje, aktivno učestvuje u regulaciji arterijskog pritiska i holesterola, u metabolizmu kostiju i prevenciji neoplazija – odnosno kanceroznih ćelijskih mutacija.

Istraživanja u oblasti sportske medicine pokazala su, potom, da je mleko i najefikasnije sredstvo za rehidrataciju organizma posle fizičkog napora, treninga ili utakmice. Ne samo da donosi organizmu tečnost, već i savršen odnos minerala, vitamina, masnoća, šećera, bioaktivnih komponenti, koji odmah popravlja oštećeno mišićno tkivo. Osim toga, za sportistu u jeku treninga dve čaše mleka na dan su savršeno sredstvo za sprečavanje fraktura kostiju.

Dve porcije mleka na dan u adolescentskom dobu znače 38 odsto manje opasnosti od razvijanja dijabetesa kasnije u životu. Po jedna čaša od 200 mililitara na dan za odrasle ima merljivo zaštitno dejstvo na mozak – pokazali su rezultati drugih istraživanja. Pa zašto je mleko onda već godinama na zlom glasu, zašto ga je već previše ljudi zamenilo „vodicama“ od soje i žitarica?

Netačne su priče da „naši preci nisu pili mleko: (poznato je da jesu još u kamenom dobu, a to ne znači da nisu i ranije. Ne stoje, takođe, ni „argumenti“ koji zapravo ništa ne znači da je „čovek jedina vrsta koja pije mleko druge vrste“: cela ljudska ishrana se sastoji od „drugih vrsta“, uključujući i gljive, biljke i minerale. A, demonizacija mleka je u velikoj meri posledica nedovoljnog znanja i straha od gojaznosti i alergija.

Tako su mlečne masnoće automatski proglašene nezdravim, a svakakvi drugi problemi – alergijama na mleko. Jedno italijansko istraživanje pokazalo je, na primer, da od 38 odsto „alergičnih“ na razne namirnice samo četiri odsto zaista ima negativnu imunološku reakciju. Sve ostalo su razne druge tegobe koje su pogrešno adresirane. Ali, da bi se otkrio pravi uzrok problema, bilo je potrebno uraditi preciznije pretrage i postaviti pravu dijagnozu.

Izvor: Večernje Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.