Sedam neverovatnih žena za koje nikada niste čuli

0

Vekovima su žene širom sveta bile borci, pisci i mislioci. Izazivale su pobune ili smišljale nove izume. Radile su sve što i muškarci i mnoge stvari koje oni nisu. Za neke od tih žena znamo, ali za mnoge druge nismo čuli.

Internet magazin „Salon.com“ izabrao je sedam neverovatnih žena koje su svojim delovanjem zadužile zemlje u kojima su živele ili nanele zlo, ali jedno je sigurno, za njih su svi znali i njima se dugo govorilo nakon njihove smrti, a njihova dela žive i danas.


1. Khutulun, mongolska princeza ratnica

U 13. veku kada su kanovi vladali Centralnom Azijom, mnoge žene su uspevale da se nametnu društvu u kome je jahanje i rukovanje lukom i strelom bilo važnije od sirove snage.

Khutulun je bila posebno vešta u jednom i drugom. Ona nije bila samo neustrašivi konjanik nego i jedna od najboljih rvača koje su Mongoli ikad videli.

Omiljena taktika u borbi joj je bila da uhvati neprijateljskog vojnika i odjaše s njim. Zarekla se da će se udati samo za muškarca koji je pobedi u rvanju. Borila se sa mnogima, a u slučaju pobede prosac bi morao da joj da sve njegove konje. Na kraju se ipak udala, ali sa mužem nije odmerila snagu u rvanju.

2. Nana Astmau, nigerijska učiteljica

Astmau je svojim životom dokazala da je pero moćnije od mača. Rodila se kao ćerka moćnog vladara na području današnje severne Nigerije krajem 18. veka. Njen otac je verovao da je širenje znanja dužnost svakoga muslimana pa joj je omogućio klasično obrazovanje na arapskom, latinskom i grčkom.

Vremenom je postala cenjena savetnica bratu koji je nasledio tron od oca, ali je važnije je da je Nana utemeljila mrežu učiteljica, koje su putovale kraljevstvom i obrazovale žene od kojih su mnoge nastavljale da znanje prenose na druge.


3. Polikarpa Salavarieta, kolumbijska revolucionarka

La Pola kako su je zvali tokom njenog kratkog života bile je odvažna, oštra jezika i prkosna. Borila se za slobodu svoje zemlje, današnje Kolumbije, od španske kolonijalne vlasti dok se pretvarala da sedi i šije. Rođena je negde oko 1790. godine.

Pretvarajući da se da je ponizna krojačica i kućna pomoćnica nudila bi svoje usluge rojalističkim domaćinstvima gde je skupljala obaveštajne podatke i prosleđivala ih gerilcima.

Nakon što je mreža razotkrivena osuđena je na smrt streljanjem. Pre pogubljenja održala je nadahnut govor, pa su bubnjevima morali da se nadglasavaju, a odbila je da klekne pa su je ubili naslonjenu na stolicu. Njena žrtva je inspirisala revolucionare dugo nakon njene smrti. Dan kolumbijske žene slavi se u čast njihove heroine Polikarpe Salavariete.

4. Čing Ših, kineska piratica

Ne zna se mnogo o tome odakle je Čing Ših došla, gde je rođena i da li joj je to pravo ime, ali se zna da se pojavila početkom 19. veka. Bila je prostitutka na jednom od kantonskih plutajućih bordela kada ju je zapazio piratski zapovednik Čeng Yi i odlučio da je uzme za ženu.

Čeng nije bio navikao da mu se postavlja mnogo pitanja, ali njegova ljubav je imala uslove. Želela je da plen od pljačke dele po pola i da ima pravo reči kada je u pitanju posao. Nakon što je Čeng Yi poginuo u tajfunu, njegova žena je preuzela posao.

Pod njenih vođstvom flota je izrasla u najaču piratsku grupu u morima koju kontroliše današnja Kina, ali i šire. Bila je poznata pod imenom Flota crvene zastave. Iznude, ucene i reket bile su njena specijalnost.

Do 1808. godine njena moć je tako porasla da je kineska vlada poslala mornaricu da je zaustavi. Nakon Kineza pokušali su da je obuzdaju i Britanci i Portugalci, ali niko nije mogao da je savlada. Na kraju je sa vlastima postigla izuzetno povoljan sporazum pa je uspela čak da prisili državu da je odlikuje. Umrla je od starosti.

5. Gertrude Bell, putopisac

Rodila se 1868. godine u porodici bogatih industrijalaca. Nakon što je obrazovanje stekla na Oksfordu otputovala je svet dva puta i bavila se planinarenjem i arheologijom.

Govorila je francuski, nemački, arapski i persijski. Istraživala je pustinje Srednje Azije gde su je znale svemoćne plemenske vođe i odradila je važan posao za britansku obaveštajnu službu kada je počeo Prvi svetski rat.

Postala je pokretačka snaga britanske politike na Srednjem istoku. Ona je ucrtala granice onoga što je bila Mesopotamija i potom postalo Irak. Postavila je prvog kralja i nadzirala koga bira u vladu. Samo nekoliko dana pre nego je projekat trebao da bude završen Bel je pronađena mrtva, predozirana tabletama za spavanje. Slučajno ili namerno nije jasno.

6. Noćne veštice piloti

Ime su im dali neprijatelji, nacisti. Za nemačke pilote protiv kojih su se borile, one su bile mučenice, sa natprirodnim moćima koje su mogle videti u mraku i imale su mogućnost da postanu nevidljive.

Srušiti jednu od njih za Nemce bi automatski značilo najviše odlikovanje. Nekoliko stotina žena su izabrane među hiljadama dobrovoljaca i bile su prve od svih modernih vojski koje su učestvovale u misijama, a ne samo pružale podršku.

Zadatak noćnih veštica je bio najteži od svih. One su razvile tehniku isključivanja motora i lagano jedrenje prema meti. Te žene se nisu ničega plašile, napisao je jedan nemački zapovednik 1942. godine.



7. Hedi Lamar, austrijska pronalazačica

Igrala je fatalne zavodnice u holivudskim filmovima, ali dok su njene koleginice i kolege slobodno vreme provodile sunčajući se i spavajući Hedi Lamar je izumela sastav bežične komunikacije koji će kasnije postati temelj za mobilne telefone.

Rođena je u jevrejskoj porodici u Beču 1914. godine. Sa 18 godina se našla usred skandala jer se pojavila gola u filmu „Ecstasy“ i simulirala ženski orgazam na velikom platnu.

Kratko je bila udata za nacističkog trgovca oružjem, a kasnije pobegla u Austriju, potom u Francusku i na kraju u Britaniju gde je srela Luisa B. Majera i osigurala sebi ugovor sa studiom MGM. Ona i njen saradnik su došli na ideju „Tajnog komunikacijskog sastava“, kako su ga nazvali.

Sastav je patentiran 1941., a temelj je za široki spektar tehnologije koje se danas koristi za GPS, Blutut i neke mobilne telefone. Lamar je došla na ideju i o topljivim kockama koje bi pretvarale vodu u nešto slično Koka-Koli, kao i zatezanja kože po principu harmonike.

Izvor: 24sata

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.