Polako, ali sigurno: Namirnice koje uništavaju vašu inteligenciju!

0

Nutricionisti savetuju da hranu poput zašećerenih proizvoda, alkohol, brzu i presoljenu hranu, kao i rafinirane žitarice konzumirate umereno kako biste ograničili negativan uticaj na moždane funkcije.

Kada je u pitanju ishrana, postoje svakakve vrste hrane – neka je odličan saveznik protiv gojenja, dok druge stimulišu kognitivne funkcije i poboljšavaju pamćenje. S druge strane, određena hrana ima razarajući učinak na funkcije mozga, pa nutricionisti savetuju da je konzumirate umereno kako biste ograničili negativan uticaj.

1. Zašećereni proizvodi

Šećer i zašećereni proizvodi nisu loši samo za vašu liniju, nego i za funkcionisanje mozga. Dugoročna konzumacija šećera može da stvori neurološke probleme i pogorša sposobnost pamćenja. Takođe, može da umanji sposobnost učenja, zbog čega je preporuka da izbegavate šećer, kukuruzni sirup i ostale proizvode sa visokim udelom glukoze.

2. Alkohol
Poznato je da alkohol dugoročno šteti jetri, ali i da uzrokuje „magloviti mozak“. Kao što naziv upućuje, reč je o tome da osećate mentalnu konfuziju, utIče na to da ne možete da razmišljate bistro i pamtiti. Srećom, simptomi će se povući čim prestanete da konzumirate alkohol ili ga ograničite na jedno do dva pića dnevno.

3. Brza hrana
Brza hrana može da promeni hemikalije u vašem mozgu, te vodi do simptoma povezanih sa depresijom i teskobom. Pored toga, hrana sa visokim udelom masnoća uzrokuje simptome slične apstinencijskoj krizi kada prestanete da ih konzumirate. Ta hrana utiče na proizvodnju dopamina, važnog hormona koji podstiče osećaj sreće i opšte dobrobiti. Dopamin utiče i na kognitivne funkcije, sposobnost učenja, budnost, motivaciju i pamćenje. Zato je važno izbegavati hranu sa puno masnoće.

4. Pržena hrana
Gotovo sve prerađene namirnice sadrže hemikalije, boje, aditive, veštačke arome, konzervanse i kao takva utiče na ponašanje i kognitivne funkcije zbog hemikalija koje izazivaju hiperaktivnost, kod dece i odraslih. Pržena i prerađena hrana polako uništava živčane ćelije locirane u mozgu. Neke masnoće su opasnije od drugih – suncokretovo ulje smatra se jednim od najtoksičnijih.

5. Presoljena hrana
So utiče na krvni pritisak, što teško pada vašem srcu. Istraživanja sugerišu da visok nivo soli utiče na kognitivne funkcije i smanjenu sposobnost razmišljanja. Drugim rečima, slana hrana utiče na inteligenciju. A, kako da za samo 10 sekundi snizite visok krvni pritisak.

6. Rafinirane žitarice

Sve vrste žitarica, osim onih celovitih koje su bogate vlaknima, loše utiču na funkcionisanje mozga i zdravlje generalno. Ako redovno konzumirate rafinirane žitarice, sve proizvode od belog brašna, rizikujete brže starenje organizma, te gubitak pamćenja i „magloviti mozak“.

7. Prerađeni proteini

Proteini su građevni blokovi mišića i jako su važni za pravilno funkcionisanje tela. Meso je najbogatiji izvor visokokvalitetnih proteina, ali izbegavajte prerađene namirnice poput salama, kobasica i slično. Za razliku od prirodnih proteina koji podstiču nervni sistem, prerađene belančevine čine suprotno. Držite se ribe, mlečnih proizvoda, oraha i semenki, koje su prirodni i kvalitetni izvori proteina.

8. Transmasti

Transmasti uzrokuju niz problema, od onih povezanih sa srcem do povišenog holesterola i gojaznosti. Međutim, loše su i za mozak, jer ga ulenje, utiču na reflekse i sposobnost reakcije – da ne govorimo o povećanom riziku od moždanog udara. Kod smanjenja rizika od moždanog udara, regeneracije jetre ali i jačanja imuniteta, može vam pomoći surutka.

9. Veštački zaslađivači
Kada ljudi žele da smršaju, skloni su da misle da će im pomoći ako šećer zamene veštačkim zaslađivačem. Istina je da imaju manje kalorija, ali isto tako mogu da učine više štete nego koristi. Ako se koriste dugo, mogu da uzrokuju oštećenje mozga i utiču na kognitivne sposobnosti, pogotovo ako koristite velike količine zaslađivača.

10. Nikotin
Uprkos činjenici da nikotin nije prehrambeni proizvod, važno je spomenuti ga jer uništava mozak ograničavanjem protoka krvi u mozak, zajedno s glukozom i kiseonikom. Nikotin ne samo da utiče na prerano starenje, loš zadah i povećava rizik od raka pluća, nego utiče na proizvodnju i funkciju neurotransmitera stiskanjem kapilara, sitnih krvnih sudova koji igraju ključnu ulogu kada su u pitanju moždane funkcije.

Izvor: dnevno.rs

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.