Jeste li pomerili kazaljke na satu? Od danas zimsko računanje vremena

0

Letnje računanje vremena završeno je u Srbiji noćas u tri sata posle ponoći, kada je kazaljke na časovnicima trebalo pomeriti za jedan sat unazad, odnosno sa tri na dva sata ujutru.

Kako je rečeno u Direkciji za mere i dragocene metale, letnje računanje vremena u Srbiji počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje sedmice oktobra, na osnovu Zakona o računanju vremena.

Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je s Evropskom unijom.

„Službeno vreme“ u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time „produžava“ dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra.

Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog „produženja“ dana, jer smatraju da prirodu ne treba „mučiti“, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Izvor: NoviMagazin

Foto: Yayimages/ilustracija

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.