SAJBERHONDRIJA: Ne tražite dijagnoze preko interneta – razvićete ozbiljan poremećaj

0

Godinama već za sve što nam nije jasno, objašnjenje tražimo na internetu, ali to nije uvek baš pametno. Recimo, kada se ne osećamo dobro.

Ako ste ikada pokušali da objašnjenje uzroka svojih simptoma otkrijete na netu, verovatno ste na kraju bili više zabrinuti nego pre toga. Jer, šta god da ukucate u pretraživač, velika je verovatnoća da ćete kao odgovor dobiti nešto kao „već ste umrli, samo vam to niko nije rekao“.

Znate ono, „glavobolja“ = „tumor na mozgu“, „noćno znojenje“ = „rak toga i toga“ (opciono: „infekcija hiv-om“) i slično.

Ali, uprkos tome, broj ljudi koji sami sebi postavljaju dijagnozu na osnovu pretraživanja simptoma na internetu iz godine u godinu raste.

Time se povećava strah od najrazličitijih mogućih (i nemogućih) bolesti, pa smo, posledično, dobili i novu vrstu hipohondrije – „sajberhondriju“.

Osoba koja pati od sajberhondrije sebi postavi dijagnozu pretražujući simptome na netu, a onda u panici odlazi kod lekara ubeđena da joj nema spasa.

Posle besane noći, i nekoliko sati čekanja u domu zdravlja (ili urgentnom centru, u zavisnosti od sposobnosti samokontrole osobe o kojoj je reč) najčešće se ispostavi da je sve u najboljem redu.

Statistika iz Velike Britanije kaže da poslednjih godina bar jedan od pet pacijenata koji traže pomoć lekara pati od anskioznosti u vezi sa sopstvenim zdravljem, koja za posledicu ima neprestano analiziranje i osluškivanje sopstvenog organizma u potrazi za (najčešće nepostojećim) simptomima.

Iako se u pojedinim slučajevima ispostavi da pacijent zaista ima neki zdravstveni problem, najčešće nije tako, a osobe koje pate od sajberhondrije često čvrsto veruju da je njihovo stanje mnogo ozbiljnije nego što ono zaista jeste, „uprkos svim dokazima koje im pruža medicina“, prenosi Dejli mejl.

Ljudi danas dolaze u ordinacije s čitavim spiskovima simptoma koje su našli na internetu i traže pomoć. „Dr Google“ jeste vrlo informativan, ali je problem u tome što stvari ne stavlja u odgovarajući kontekst. A ako na osnovu pobrojanih simptoma piše da je u pitanju neka izuzetno retka bolest, sajberhondri odmah zaključe kako su baš oni taj ‘jedan u 100.000 slučajeva – objasnio je za Dejli mejl psihijatar dr Piter Tajrer.

„Okidač“ za anksioznost u vezi sa sopstvenim zdravljem najčešće je bolest ili smrt neke poznate ličnosti čije se zdravstveno stanje prati u medijima. A kad se ta vrsta ansksioznosti razvije, ne treba vam ni dr Google, niti lekar opšte prakse, već psihoterapeut.

Izvor: Mondo.rs

Ostavite komentar

Your email address will not be published.