Heroin ubija sporo, ali sigurno

0

Za korisnike heroina navika često znači život u bedi i očaju i smrt

Heroin je razoran za zemlje u kojima se proizvodi, ali i za one u kojima se troši. Za korisnike heroina navika često znači život u bedi i očaju koje je teško prevazići.

Sandra, 34-godišnja žiteljka Baltimora, grada na istočnoj obali SAD, jedna je od 60.000 zvanično registrovanih zavisnika od heroina u ovom lučkom gradu. Živi u napuštenoj i oronuloj kući u nizu, na zapadnoj strani grada.

Pristala je da s novinarskom ekipom Glasa Amerike provede dan i pokaže gde i kako žive i drogiraju se zavisnici kao što je ona. Rekla je da je heroin prvi put probala pre šest godina.

Pokazala je, bez ustručavanja, od čega se sastoji uobičajeni „pribor“ jednog narkomana. Život je u proteklih šest godina posvetila samo jednoj stvari – da zadovolji svoju tragičnu zavisnost.

Većina svetskog heroina proizvodi se u Avganistanu, Burmi i Kolumbiji. Ujedinjene nacije procenjuju da u svetu postoji osam miliona zavisnika od heroina. Baltimor je poznat po četvrtima ispunjenim dopadljivim kućama u nizu. Ali lučki grad, severno od Vašingtona, poznat je i kao heroinska prestonica Sjedinjenih Država.

Američka Agencija za borbu protiv droge (DEA) navodi da je deset odsto od 600.000 stanovnika grada zavisno od heroina. 

To potvrđuje i Karl Kotovski, pomoćnik specijalnog agenta zaduženog za Baltimor: 

– Heroin koji se prodaje u Baltimoru čak nije ni skup. To je za zavisnike veoma povoljno…

Najveći deo heroina pristiže u Baltimor iz Južne Amerike i centralne Azije. Sandra kaže da je poreklo droge ne interesuje i dodaje da heroin na nju više i ne deluje. Glavna briga su joj bolne reakcije, kada organizam traži dodatnu količinu.

Hapšena je tri puta i provela je šest meseci u zatvoru. Sju Dojl, savetnica za narkomane u merilendskom okrugu Kerol, pored Baltimora, ističe da je to uobičajeno.

– Kada postanu zavisni, moraju da jure za drogom. To više nije zadovoljstvo, jer su na ulici u neprekidnom traganju za drogom, za novcem kojim će da je kupe. Onda počnu da rade stvari koje inače nikada ne bi radili. Kradu od roditelja, kradu po susedstvu, devojke se prostituišu – objašnjava Sju Dojl.

Sandra preživljava zarađujući kao ulična prostitutka. Kaže da su joj potrebne tri mušterije dnevno da bi mogla da zaradi za drogu i hranu. Dodaje da je neprekidna opasnost nasilje.

– Pretili su mi nožem i otimali novac. Što se tiče stvarnog batinjanja, mi to zovemo posebnim danom, danom na koji te siluju. To je potpuno iščašen doživljaj – objašnjava Sandra.

Pokazujući kako izgleda noga dugogodišnje žrtve droge, ne krije da zbog heroina ima ozbiljne zdravstvene probleme. Boluje od endokarditisa, infekcije srčanog tkiva. Hepatitis C joj je oštetio jetru i izazvao cirozu. Zubi su joj truli. Sve je to uobičajeno za heroinske zavisnike.

Na pitanje novinara Glasa Amerike da li će i kada prestati da uzima drogu, rekla je da se nada da će stići u centar za rehabilitaciju pre nego u mrtvačnicu – mada priznaje da u to nije sigurna.

Sju Dojl objašnjava da narkoman imaju četiri opcije: smrt, zatvor, hospitalizaciju ili rehabilitaciju. Dodaje da je ovo poslednje najteže: 
– Većina naših štićenika ne uspeva da se oporavi posle prvog pokušaja. Radi se o hroničnom, dugotrajnom oboljenju. Poredimo ga sa dijabetesom ili povišenim krvnim pritiskom. Ne možete da se izlečite preko noći…

Sandra je nedavno pokušala da uđe u gradsku kliniku za rehabilitaciju. Ali, bila je odbijena. Lista čekanja u Baltimoru duža je od mesec dana.

Ona i dalje na ulicama preživljava dan po dan i, koliko god je to moguće, nosi se sa svojom zavisnošću. 

(FoNet)
Baltimor, jul 2008.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.