Zemlja se vraća 130.000 godina unazad

Ukoliko se globalno zagrevanje nastavi sadašnjim intenzitetom, već tokom sledeće tri do četiri decenije počeće otapanja leda na polovima, zbog čega će još u ovom veku nivo mora porasti za nekoliko metara.

Iz najnovijih studija o globalnom zagrevanju, objavljenih u časopisu "Sajens", proizlazi da se Zemlje razvija prema stanju u kojem je već jednom bila - pre 130.000 godina, na vrhuncu ledenog doba.

Upravo je globalno zagrevanje, zbog emisije štetnih gasova, jedan od elemenata koji su prouzorokovali poplave, tropske uragane, šumske požare, a stručnjaci upozoravaju da bi situacija mogla postati još dramatičnija.

Američki meteorolog Beta Oto Blaisner objašnjava:

- Arktičko područje u to je doba leti bilo mnogo toplije nego danas. Na Grenlandu i na severu Kanade temperature su bile tri do pet stepena više, a u Sibiru i na Aljasci nešto manje. Kanadska ledena masa bila je potpuno otopljena, grenlandska je bila znatno manja nego danas, a nivo mora bio je četiri do šest metara viši nego sada.

To je razdoblje potrajalo oko 10.000 godina i imalo potpuno prirodan uzrok. Naime, Zemljina putanja oko Sunca postepeno se promenila pod uticajem magnetske sile drugih planeta. Zbog toga je pre 130.000 godina Severni pol više bio izložen suncu, što je izazvalo otopljavanje.

Već u bližoj budućnosti Zemlju bi ponovo mogla da potrese "toplotna groznica", ovog puta zbog povećanog ispuštanja štetnih gasova. Zbog toga se temperatura za vreme arktičkog leta već popela iznad nula stepeni, a onda se led otapa - upozorava Blaisner, naučnica iz američkog Nacionalnog centra za istraživanje atmosfere.

- Ako se simulira situacija da još godinu dana raste koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi, onda se vidi da bi arktičko područje moglo da postane još toplije nego što je bilo tokom ledenog doba - dodaje ona.

U Nacionalnom centru za istraživanje atomsfere već su obavljeni ogledi kako bi se doznalo šta se sa Zemljom događalo tokom ledenog doba i šta bi se, možda, uskoro moglo ponoviti. Pri tome nisu korišćeni samo uobičajeni kompjuterski modeli, nego i takozvani klimatski arhivi. Na primer, osušeni korali iz kojih se može naslutiti u koje su se doba nalazili ispod nivoa mora.

Naučnici strahuju da bi kritična temperatura mogla biti dosegnuta već pre 2100. godine. To je temperatura na kojoj velike ledene mase nepovratno počinju da se otapaju. Jer, jedno nam mora biti jasno - pre 130.000 godina Zemlja se zagrevala samo na severnoj polulopti, i to samo u leto. No, danas je situacija drugačija. Temperature su dramatično porasle i na nekim mestima na južnoj polulopti, što ugrožava ledene mase na Antarktiku.

Po mišljenju meteorologa Džona Overpeka, ledene mase u arktičkom području već dugo nisu tako stabilne i sada se menjaju brže nego što se očekivalo. Nivo mora mogao bi, dakle, u ovom veku da poraste više nego što se do sada predviđalo.

- Ako uskoro ne preduzmemo nešto protiv zagađivanja štetnim gasovima, na Zemlji će uskoro biti toplije nego pre 130.000 godina. Tada ponovo preti otapanje i kolaps velikih ledenih masa - upozorio je Overpek.

(FoNet)
NJUJORK, oktobar 2008.