INTERVJU: Nina Badrić
Vedra, iskrena, spontana, druželjibiva… čini se da apsolutno svaki pozitivan epitet sasvim pristaje Nini Badrić. Takav duh, itekako utkan u pesme koje dobro znamo, bez sumnje garantuje da će svi koji dođu na njen prvi beogradski koncert, 23. aprila u Sava centru, uživati, kako Nina najavljuje, najmanje dva sata.
- U stvari, pevaću dokle god osetim da ljudi to žele – naravno, u nekim normalnim okvirima (smeh). Biće nas čak dvanaestoro na sceni, spremamo „opake“ aranžmane. Neće biti spektakularnih nestajanja, pojavljivanja – staću na binu i otpevaću sve pesme koje ljudi vole. Pripremila sam i iznenađenje, biće to omaž nekim muzičarima koje ja jako poštujem.
Ako se ispostavi da je dvorana Sava centra u stvari mala da primi sve koji bi da Vas vide i čuju?
- U tom slučaju ćemo održati još jedan koncert. U stvari, sviraćemo sve dok postoji interesovanje (smeh).
Hoće li biti gostiju ?
- Pojaviće se na bini Aleksandra Milutinović koja je, kao što je poznato, napisala pesmu „Da se opet tebi vratim“. Svojevremeno, kada je došla do mene i pustila pesme koje je donela, kod ove nisam ni sačekala refren – odmah sam rekla „ova je moja“, Aleksandra se našla u čudu. Pesma je, inače, kružila po beogradskim studijima, niko nije hteo da je uzme, valjda je nisu osetili. Sigurna sam da će je godine pretvoriti u evergrin. Ovo je pravi primer da pevač i pesma, prosto, moraju da se „nađu“. Osim Aleksandre, kako sada stvari stoje, neće biti drugih gostiju. Prvi put nastupam u Beogradu, želim da maksimalno uzmem vreme, da dam najbolje od sebe. Možda će se još neko pojaviti, neka bude iznenađenje.
Uobičajeno je da koncert započnete baladom „Čarobno jutro“. Zašto?
- Da, zbog toga što ta pesma nosi neku posebnu emociju, dobra je za početak. No, videćemo još da li će biti tako i na beogradskom koncertu.
(old_image)
Dugo se čekalo na Vaš prvi beogradski koncert ?
- Čekalo se, u stvari, na legalno izdavanje albuma, pre svega. Moj proboj na srpsko tržište počeo je po objavljivanju albuma „Ljubav“ (2003) koji je kod vas izašao pod etiketom "Siti rekordsa". Krenulo je sa gostovanjima po emisijama, intervjuima, a posle medijski sjajno propraćene prošlogodišnje beogradske promocije albuma „07“, konačno je na red došao i koncert.
Do njega je ostalo više od 20 dana – ipak, ima li već sad treme ?
- Iskrena da budem – ima. Uvek je ima. Ipak, ona je pozitivna. Naučila sam da se nosim sa njom, da me ne sputava, već naprotiv, da doprinosi kvalitetu.
A nekad davno, pred prvi koncert?
- Bilo je to zanimljivo iskustvo. Imala sam zakazan nastup na ostrvu Krku. Gledajući u jednog jedinog čoveka, mislila sam da će ljudi tek doći. Ispostavilo se da se i taj „nesrećnik“ slučajno tu zadesio, tražeći prijatelja (smeh). Shvatila sam tada da ću morati u životu mnogo da se pomučim i da će mi biti potrebno mnogo pesama da bi me ljudi upoznali i zavoleli.
OSKAR POPULARNOSTI
U Beogradu primate i nagradu „Oskar popularnosti“ za najpopularniju hrvatsku pevačicu u Srbiji. Kakav je osećaj?
- Drago mi je svako priznanje, lepo je kad nagrade dobijaš u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, Srbiji… Ipak, one mi više ne znače toliko, najbitniji je sud publike.
Osim Beograda, hoće li vas publika videti i u Novom Sadu, Nišu…?
- Za sada smo zakazali samo beogradski koncert. Svu energiju smo usmerili ka tom nastupu – ako prođe kako svi priželjkujemo, stvari će se lako odvijati dalje. Čula sam, recimo, da je u Novom Sadu jako lepo pevati u Srpskom narodnom pozorištu, tamo bih volela da nastupam.
A kakav će biti dan, pre nego što se upale svetla pozornice ?
- Na dan koncerta volim da sednem sa svojim prijateljem koji je aranžer svih mojih pesama na koncertima. On je osoba koja me opušta, sa njim prođem neke poslednje stvari pred koncert. Ne pričam ni sa kim drugim, ne volim da dajem intervjue tog dana, postajem pomalo autistična. Gledam da izbegnem sve što mi oduzima energiju, da ne dođem na svoj koncert umorna jer želim da u ta dva, tri sata budem najbolja.
Jedan od Vaših najvećih hitova je duetska pesma sa Dinom Merlinom „Ti si mene“, a trenutno je aktuelan duet sa Harijem Varešanovićem „Ne mogu ti reći šta je tuga“.
- Bosanci i ja se volimo odavno (smeh). Moram da priznam da sam Harija upoznala tek na snimanju. Pozvao me je da dođem u studio u Zagrebu gde radi na novom albumu. Predložio mi je saradnju, međutim, nije mi se nešto naročito dopala pesma koju je zamislio kao naš duet. Počela sam da slušam ostatak materijala – kad je krenula „Ne mogu ti reći šta je tuga“ odmah mi se jako dopala. Pitao me je „Hoćeš ovu da pevaš ?“, odmah sam rekla „Hoću“. Bio mi je izazov da se, za razliku od pesme sa Merlinom, pronađem u jednom pravom bosanskom sevdahu. I Hari i ja smo jako zadovoljni kako je ispalo, mislim da je kombinacija naših glasova prava. Snimili smo i spot, biće gotov za nekoliko dana. Dino i Hari su najbolji muzičari u BIH, kroz te dve divne saradnje sam mnogo naučila, mada moram da priznam da mi je, kad se radi duet, najbitnija pesma. Džaba bilo i da je najbolji pevač na svetu, ako nas dvoje ne funkcionišemo dobro zajedno. Kad bi mi neki potpuni anonimus ponudio da snimimo duet – pristala bih bez problema ako bih ocenila da to valja. Pesma preživi svakog pevača, svaku nagradu.
(old_image) Pominjete Dina Merlina – jedan drugi, sada nažalost pokojni Dino Dvornik ipak je značajniji za Vašu karijeru?
- Ušao je u butik u kom sam ja kao klinka radila. On je tada imao ogromnu popularnost, aktuelan mu je bio hit „Jače manijače“. Tražio je haljinu za svoju tadašnju devojku, buduću suprugu Danijelu. Ja sam pevušila nešto uz radio, skamenila sam se kad sam videla da je ušao „Dino Dvornik himself“. On mi je jedini uzor sa naših prostora, radio je muziku koja je, u to vreme, bila potpuno „pomaknuta“. Otvorio je put soulu, RNB-u, fanku. Elem, Dino je tada, onako bleskast, isključio radio, i rekao – „Hajde pevaj sad“. Sutradan je došao po mene, odveo me u diskografsku kuću, molio ljude da ulože u mene, to mu nikada neću zaboraviti. Posle smo postali veliki prijatelji. Dino je bio za sve dobar, osim za sebe.
BRENA JE INSTITUCIJA
Pominjalo se i da Vam je želja da snimite duet sa Lepom Brenom ?
- Pričalo se i da sam zaljubljena u Bobu (smeh). Lepa Brena je institucija ovih prostora. Imala sam to zadovoljstvo da je upoznam – najviše me je oduševilo kod nje to što je, uz svu slavu, ostala čvrsto na zemlji. Skidam joj kapu za to.
Prepoznatljivi ste i po tome što ste nekim starim hitovima dali novu boju. Na radio stanicama širom bivše Jugoslavije popularne su koncertne duetske verzije pesama „Utorak“ sa Grašom i „Ugasi me“ Parnog valjka, kao i „Stranac u noći“, koju ste snimili sa Masimom Savićem.
- Svi oni su me zvali da gostujem na njihovim koncertima. Meni je uvek izazov da učestvujem tamo gde nisam do tada. Parni valjak je institucija, Grašo takođe ima potpuno drugačiji izraz od mog, o Masimu i da ne pričam. Lepo mi je da na kraju čujem na koji način se okrene pesma. Nasmejala sam se nedavno – u emisiji „Zvezde pevaju“ koja ide na HTV-u, pesmu „Ugasi me“ su skidali po našoj, duetskoj verziji. Žiri je rekao da to nije original, a cura je replicirala – „jeste, jeste, to je verzija Parnog valjka i Nine Badrić“ (smeh).
Ne oskudevate što se tiče želja za neke buduće duete ?
- Nikako. Već dugo čekam pesmu sa Oliverom Dragojevićem. Obožavam ga, mislim da ne postoji kompletniji muzičar koji svira toliko instrumenata. Dobri smo privatno, jako ga poštujem i kao čoveka. Tu su i Džiboni, Đorđe Balašević, Arsen i Gabi… Ima toliko divnih muzičara sa kojima bi bilo predivno deliti binu.
FACA I AMBASADOR DOBRE VOLJE
Od prošle godine krasite bilborde i stranice modnih magazina kao zaštitno lice švajcarskog proizvođača satova „Frederique Constant“. Kako ste se snašli u tome?
- Zanimljivo iskustvo. Uz ovo što ste pomenuli, oni su me imenovali i za ambasadora dobre volje, s obzirom da od prodaje svakog sata koji reklamiram jedan evro odlazi u fondaciju uglednog dečjeg kardiohirurga, dr Novika. Pokušavamo da napravimo nešto plemenito, to je najlepša moguća saradnja. Fino je videti svoje lice svuda po svetu. Pomalo zastanem, zapitam se da li sam to stvarno ja. Na primer, prošle godine u Ženevi, čekajući let za Zagreb, momci iz benda i ja smo videli džambo plakat na aerodromu. Odmah su mi dali do znanja da ne smem da počnem da se pretvaram da sam neka „faca“. Rekli su „Da te ne znamo, ne bismo te prepoznali“ (smeh).
Danas ste imali dosta razgovora sa novinarima, a ne pokazujete tragove umora. Da li je to uticaj proleća ili… ?
- Želim da uzmem najbolje od svakog dana. Za mene je i ova pres konferencija neponovljivo iskustvo. Treba biti ono što jesi. Ti kao muzičar ljudima donosiš radost. (old_image) Neka ti na koncert dođe jedan čovek koji izađe zadovoljan – već si napravio sjajan posao. Imaš razlog svog postojanja – zašto pevaš, zašto pišeš pesme. Meni je, s obzirom da sam i autor, tim draže, kad vidim da su ljudi srećni Ako se desi tako nešto – to je to, publika i mi smo napravili najbolji koncert na svetu, a ja sam sigurna da će se to dogoditi u Sava centru. Sve to dakle nema konkretno veze sa prolećem, međutim, moram da kažem da se radujem toplijem vremenu. Dosta je bilo zime.
U Beograd Vas dovodi koncertna agencija „Blue Sound“?
- Srećna sam što sam upoznala te ljude, zaslužni su za sve ovo. Obratili su mi se na vrlo normalan, „nespektakularan“ način, to je danas retkost. Našla sam u njima sjajnog partnera. Sticajem okolnosti, u aprilu u Sava centru gostuje dosta hrvatskih muzičara. Ja se nadam da ću se izboriti za svoju publiku, odnosno, sigurna sam – ko me voli, taj će i doći.
Imate li nekog ko je zadužen za Vaš „stajling“ ?
- Sama brinem o tome. Znam šta volim da nosim, šta mi stoji. S obzirom da nisam baš „mršavica“, znam dobro kako da to nekad sakrijem, ili istaknem (smeh). Oblačim ono u čemu se ugodno osećam. Kao i većina žena, najviše trošim na odeću, to mi je slabost.
Putovanja ?
- Obožavam ih. Mislim da mi je Bog dao veliku sreću da se bavim ovim poslom u kom su putovanja nužna. Kofere uvek pakujem s radošću.
Omiljena destinacija ?
- Njujork me je ostavio bez daha. Ima neku čaroliju, hemiju. Ipak, grad broj jedan po mom ukusu je Pariz.
Nina Badrić pred prvi koncert u Beogradu poručuje ?
- Svi vi koji ste još uvek romantični, koji volite ljude – dođite 23. aprila u Sava centar. Ja vas čekam – neka bude ljubav !
Tekst: Milan Ćunković
Foto: Marko Risović