EKSKLUZIVNO: Pravo lice Marijane Mateus!

Važite za interesantnu ženu, dinamičnu, prepoznatljivog stila. Vaš život deluje drugačije. Kako funkcionišete i šta vas pokreće?

Još davno sam shvatila da je život zaista kratak. Kada sam se prvi put razvela sa nepunih 28 godina, to je bila i hrabrost i ludost. Tada sam shvatila da moram da idem napred i da se borim. Gledajući svoje roditelje koji su već ostarili i nemaju taj entuzijazam koji su imali pre 20 - 30 godina, shvatila sam da će i mene to dočekati vrlo brzo i baš zbog toga sam odlučila da život živim punom brzinom jer, kao što sam napisala u svojoj knizi: "život nije ni jedan sat, ni minut, već jedan sekund".

Mladi ste se udali , rodili troje dece i uspeli da izgradite imidž zavodnice. U čemu je tajna fatalnosti jedne žene?

Mislim da tajna ne postoji. Ja imam tu neku urođenu harizmu koju sam uspela da izgradim i sačuvam. Nisam nikada dozvolila da me nešto izbaci iz koloseka. Sve životne situacije vodile su me napred i učile da budem svoja. Mislim da je fatalna žena spoj lepote, elegancije, harizme, emocije i nekog velikog entuzijazma.

Uvek sam sve radila isključivo radi sebe i baš zbog toga nisam dozvolila da me nijedan muškarac, nijedna drugarica, pa čak ni deca ili roditelji odvedu od ličnosti koja se zove Marijana, pa sam i dan danas ostala interesantna i fatalna. To je suština i moj savet – slušajte svoju intuiciju, budite ono što jeste i ne dozvolite da vas drugi menjaju.

Kada pogledate unatrag, da li biste kroz život krenuli istim putem?

Moram da kažem da bih izabrala isti put i bila isto ovo što jesam, jer u suprotnom to ne bi bila moja ličnost. Uvek ističem da je najbolja stvar koju sam uradila je to što sam postala majka u dvadesetim, izvela decu na put i sada nemam nijedan razlog da razmišljam o tome šta to mene u životu može da izbaci iz takta.

O tome trenutno pričam i sa svojom starijom
ćerkom i kažem joj: "Prioriet u dvadesetim treba da ti bude porodica, a kada deca porastu, onda ćeš moći da se baviš poslom i dobro ćes znati i šta hoćeš i kako hoćeš." Naravno, postoji par situacija koje bih promenila, ali ja sam takva kakva jesam i ne želim da se menjam.

Da li ovdašnji uspešni muškarci pored sebe očekuju takođe uspešnu damu ili im je potrebna žena koja će ih pratiti iz senke?

Moram da razočaram sve mlade i uspešne žene, ali mislim da većini ovdašnjih uspešnih muškaraca smeta uspešna žena.

Verovatno se zbog toga odlučuju za neke tihe i pasivne, nad kojim mogu da budu superiorni.
"Biti majka" su milijarde žena, to je divna i lepa obaveza ali nije važno samo biti majka, morate se ostvariti kao ličnost. Upoznavajući muškarce kroz svojih 40 godina, shvatila sam da malo muškaraca želi uspešnu i prodornu ženu. Ne znam zašto, taj fenomen nisam uspela da razotkrijem. Ipak, postoji mali procenat muškaraca koji pored sebe želi uspešnu ženu, i srećom, takvi su uvek bili uz mene.

Javnost vas je upoznala preko prvog, a potom i drugog braka. Tek kasnije se ispostavilo da imate drugih kvaliteta i veština osim sposobnosti za dobru udaju?

Ljudi ne žele da vam priznaju da, ako vi imate uz sebe nekoga uspešnog, podrazumeva se da ste i vi uspešni.Generalno, danas je teško naći nekoga ko će stati iza vas i verovati u to što radite, ali ja trčim svoju trku, ne osvrćem se levo ni desno, ne dozvoljavam nikome da mi doda vodu. Put nije lak, a cilj je samo jedan - biti ono što jesi i doći do svog uspeha koji ja smatram da još nisam postigla.

Dobra udaje se ipak smatra uspehom. Koji je recept za "dobru" udaju ili bar "dobar" razvod?

Haj’mo od početka - prvo, kako se dobro udati: morate se prvo udati, da biste se dobro razveli (smeh). Kada sam se udavala prvi put nisam znala da se udajem za uspešnog čoveka. Mi smo živeli izuzetno skroman život, u dvosobnom stanu, ali ja sam prepoznala u njemu borbenog, vrednog, požrtvovanog čoveka i nisam se prevarila: on je postao jedan od vodećih biznismena u Srbiji i ja sam presrećna što je on otac moje troje dece. Drugi put kada sam se udavala to je takođe bilo spontano i iz ljubavi.
Smatram da je prilično tužno kada kalkulišete u bilo čemu, prijateljstvu ili ljubavi i mislim da tu leži problem. Mi prvo moramo da znamo ko smo, šta smo i odakle smo. Ne možemo da idemo na neku granu na koju ne pripadamo i zato dolazimo do problema. Mnogi bi da se porede sa mnom ili me stavljaju u poredbu. Mi prvo nemamo istu bazu. Oni nemaju decu od oca Miodraga Kostica, oni nemaju supruga Lotara Mateusa, oni nemaju godina koliko imam ja, nemaju energiju, volju, entuzijazam za sve ovo što radim, i prosto, nema poredbe. Takođe, moramo biti realni sa svojim željama.

Ja prva ne mogu da razmišljam da bi trebalo da budem sa Bred Pitom. Znajte šta i koliko hoćete, znajte gde vam je mesto, a onda samim tim verujete u ljubav. Ima jedan dobar aforizam na tu temu: "Mnoge devojke danas traže princa iz banke, a ne iz bajke", tako da, verujte u ljubav, a ne u nešto što treba kasnije da sledi.

Koliko je važna tolerancija, preko čega preći, a gde je granica preko koje se ne ide?

Izuzetno sam tolerantna, čak i previše, dok se ne pređe neka granica, i to bih svim devojkama savetovala: znajte gde je prag tolerancije, ne dozvolite nikome da budete otirač. Kada je prevara u pitanju, smatram da je fizička prevara apsolutno nevažna, ali ako je emotivna, mislim da preko toga ne treba prelaziti, jer ne može taj partner vas više ponovo voleti, pa čak i ako su deca u pitanju.

Loše je da brak samo dece opstaje, morate vi biti srećni da bi i vaša deca bila srećna.

Pomenuli ste da je svako zamenljiv. Da li to znači da se u životu rukovodite razumom, a ne srcem?

Isključivo razumom jer sam kroz život zaključila i videla koliko smo svi mi zamenljivi i koliko god da postoji ta neka veza i ljubav, vreme je taj neshvatljivo čudan faktor koji nekako sve briše.

Kada dođete u situaciju depresije bilo zbog ljubavi, bilo zbog posla, ili bilo čega, shvatite da će vreme kad tad učiniti svoje, pa dajte mu pomognite da učini što pre.

Kako izlazite iz teških trenutaka?

Tako što bodrim samu sebe i kažem: “zašto danas da se osećam loše, već za tri dana ću to zaboraviti“. To me davno starija koleginica naučila - nemoj da se nerviraš, to što si se nervirala pre tri nedelje danas si zaboravila. Ipak, moram priznati, teško se izvlačim iz takvih stanja, ali razmišljam, negde je moj recept - nemojte da mislite o datom momentu jer to sutra više nije problem, već mislite o tome da su svi problemi rešivi.

Imate li poverenja u prijatelje i čije savete slušate?

Moja životna savetnica je moja dugogodišnja prijateljica Biljana Ristić ali se često savetujem i sa mojom mlađom ćerkom tako da imam jaz generacija oko sebe: ženu koja može da mi bude majka i ćerku sa kojom sam izuzetno bliska i iznenađena sam kako, kada mi ona da neki savet, on bude odličan, iako sam njoj majka (smeh). Važno je da slušati savete onoga ko vas iskreno voli i ko vam želi dobro, ali, naglasila bih da sam sa godinama naučila da nisu prijateljice prave savetnice. Za to ipak postoje stručnjaci. Treba ići kod psihologa i čuti nekoga ko je neutralan. Zato ja zato kažem svojoj prijateljici Biljani: "nemoj da me savetuješ da me tešiš, savetuj me da me lešiš" i to je suština, odraditi stvari i koje bole, ali odraditi ih i ne odlagati ih - problem se ne odlaže, problem se rešava.

Ivana Milović