Tako je govorila Merilin Monro...
Ljudi su imali lošu naviku. Gledali su u mene, a ja sam bila kao neka vrsta ogledala umesto osobe. Zapravo, nisu videli mene, videli su svoje nepristojne misli, a onda bi se prali nazivajući mene nepristojnom.
Ja sam lepa sam, ali nisam božanstvena. Grešim, ali nisam zla. Dobra sam, ali nisam anđeo.
Ja sam sebična, nestrpljiva i pomalo nesigurna. Ponekad pravim greške, ponekad sam izvan kontrole i s vremena na vreme teška za rukovanje. Ali, ako me ne možeš podneti kada sam najgora, sigurno me ne zaslužuješ ni kada sam najbolja.
Lepota je u nesavršenosti. Ludilo je genijalno i bolje je biti apsolutno smešan nego apsolutno dosadan.
Znala sam da pripadam javnosti i svetu. Ne zato što sam bila talentovana ili lepa, već zato što nisam pripadala ničemu i nikom drugom.
Bolje je biti nesretan sam nego nezadovoljan s nekim – dalekim.
Gluma nije nešto na čemu radiš, ona se sama dešava. Ako razmišljaš logično, može se desiti da odustaneš. Možeš imati svesne pripreme, ali će rezultati sigurno biti nesvesni.
Holivud je mesto gde će vam platiti 1.000 dolara za poljubac i 50 centi za dušu.
Pre braka, devojka treba da vodi ljubav sa muškarcem da bi ga zadržala. U braku, treba da ga zadrži da bi vodila ljubav sa njim.
Karijera se rađa u javnosti, talenat u tajnosti.
Psi me nikada nisu ujeli. Samo ljudi.
Ne smetaju mi šale. Samo ne želim da izgledam kao jedna.
Bolje je da vas zamrze zbog onoga što jeste, nego da Vas vole zbog onoga što niste.