Spasavanje jezika

Lingvisti procenjuju da će polovina govornih jezika u svetu verovatno nestati pre kraja ovog veka.

Američki reditelj dokumentarnih filmova Set Krejmer pratio je putovanje po svetu dvojice lingvista, koji pokušavaju da retke jezike spasu od zaborava a, po svoj prilici, i od nestanka.

Film jednostavnog naslova “Lingvisti” prati dvojicu naučnika dok beleže retke jezike kojima preti izumiranje. Reditelj Set Krejmer kaže da se za to zainteresovao zato što je njegova porodica nekada govorila jidiš.

– Hteo sam da snimim film o tome šta taj jezik znači, šta znači to što nije više sastavni deo mog života i što je nestao iz populacije koja ga je govorila. Tako smo moji saradnici i ja otkrili da jidiš nije jedini koji nestaje, da u svetu ima oko 7.000 govornih jezika i da možda 90 odsto njih neće preživeti ovaj vek – kaže Krejmer.

Film, zapravo, prati avanture naučnika Dejvida Harisona i Gregorija Andersona dok nastoje da zabeleže jezike koji nestaju.

– Putovali smo zajedno s njima u Sibir, u potrazi za jezikom zvanim čulim. U Boliviji smo pokušavali da nađemo one koji govore jezikom kala ja, a u Indiji smo tragali za poznavaocima jezika sora. Poslednje odredište bio je jugozapad Amerike, gde smo snimili jedinu živu osobu koja govori jezikom čemehuevi – priseća se Krejmer.

Ta osoba je, otkriva se u filmu, Džoni Hil.

– Govorim jezik čemehuevi i na njemu razgovaram sam sa sobom, jer nema nikog drugog ko ga govori. Svi stari su poumirali – sa setom priča Hil, a prenosi Glas Amerike.

Anderson i Harison su mesecima obilazili zabačena sela tragajući za umirućim jezicima. Duboko u bolivijskim Andima upoznali su Maksa Čuru, jednu od poslednjih osoba koje govore jezikom kalavaja.

Pošto španski jezik dominira, jezikom kalavaja govore samo šamani, dobri poznavaoci lekovitih svojstava hiljada različitih biljaka. Za nestanak retkih jezika profesor Harison okrivljuje urbanizaciju, kolonijalizam i predrasude o “nevažnim jezicima malih naroda i domorodaca”.

– Jedan od izuzetno štetnih uticaja globalizacije, u koje su ljudi počeli da veruju ili su im tako naredili, jeste da se odreknu svog jezika i pređu na neki od svetskih. To je jednostavno pogrešno – naglašava profesor Harison.

On se nada da će film preneti poruku da je izumiranje jezika isto što i odumiranje znanja.

(FoNet)
VAŠINGTON, novembar 2008.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.