Istorija predsedničkih izbora u SAD

Američki predsednički izbori imaju dugu, bogatu istoriju punu živopisnih kandidata i malo poznatih činjenica. Na primer, u ranim danima, predsednički kandidati peli su se na drveće da bi se obraćali svojim pristalicama...

Jednog hladnog, zimskog jutra za nekoliko meseci, novi američki predsednik izrecitovaće istu staru zakletvu koju su izgovarali svi predsednici stupajući na dužnost.

Ovogodišnji izbori su 56. po redu, a prvi su održani 1789. godine, kada je Džordž Vašington izabran za prvog američkog predsednika. U to vreme, američki crnci i žene nisu imali pravo glasa.

Ovi će izbori biti istorijski, budući da su se Amerikanci izjašnjavali za prvog afroameričkog predsedničkog kandidata, demokratu Baraka Obamu, i prvu ženu potpredsednicu, republikanku Saru Pejlin, koja je bila potpredsednički kandidat senatora Džona Mekejna.

Američka izborna tradicija je vremenom usavršavana. Bivši predsednik Ronald Regan je na svojoj inauguraciji izneo sledeću ocenu: "Ova ceremonija, koju održavamo na svake četiri godine i koju prihvatamo kao nešto normalno, za mnoge zemlje ravna je čudu."

Bez odlaganja

Predsednički izbori nikada nisu bili obustavljeni niti odloženi, čak ni u vreme ratova ili ekonomskih kriza.

Alen Lihtman, profesor istorije na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, podseća:

- Ne postoji slučaj da su američki izbori bili odloženi. Imali smo izbore 1864. godine, usred građanskog rata. Imali smo izbore 1932, usred velike depresije."

Istorijski gledano, većina američkih predsedničkih izbora smatrana je poštenim i regularnim. Postoji jedan značajan izuzetak: 2000. godine Vrhovni sud SAD umešao se da bi rešio spor u vezi sa glasovima sa Floride, posle čega je Džordž Buš odneo je pobedu nad Alom Gorom. (old_image)

Džerald Ford je jedini predsednik SAD koji nije izabran na izborima. On je stupio na dužnost kada je Ričard Nikson podneo ostavku, pod pretnjom opoziva zbog afere "Votergejt".

Uvek prvi utorak u novembru

Predsednički izbori uvek se održavaju prvog utorka u novembru. Alen Lihtman podseća da je ta tradicija započela u vreme kada su SAD bile prevashodno poljoprivredno društvo:

- Izbori su počeli da se održavaju u novembru od 1840-ih godina, s ciljem da se održavaju posle žetve.

Po američkom izbornom sistemu, građani ne biraju predsednika direktno, već to čini takozvani elektorski koledž. Svaka država ima određeni broj elektora koji glasaju u izbornom koledžu.

Broj elektora određuje se na osnovu broja stanovnika pojedinih država. Kada Amerikanci glasaju, oni upućuje elektore iz svoje države da glasaju za njihovog kandidata u elektorskom koledžu - piše Glas Amerike.

Majkl Mekdonald, profesor političkih nauka na Univerzitetu "Džordž Mejson", objašnjava:

- Mi ne biramo predsednika SAD direktno, ali određujemo glasanje članova elektorskog koledža. Ti članovi se zatim sastaju 15. decembra i biraju predsednika.

Prelazni period od nekoliko meseci

Tradicionalno, postoji prelazni period od nekoliko meseci, od izbora do inauguracije novog predsednika. U moderna vremena, ta tranzicija omogućava novom predsedniku da izabere svoju administraciju i pripremi se za stupanje na položaj.

- Glavni razlog je što je elektorskom koledžu bilo potrebno vreme da se sastane i glasa. Zatim, u slučaju da elektori nisu mogli da presude izbore, bilo je potrebno vreme da se sazove Predstavnički dom i izabere predsednik - podseća istoričar Alen Lihtman.

Ovogodišnji izbori bili su najduži i najskuplji u američkoj istoriji. Pobednik će ući u Belu kuću u vreme velikog unutrašnjeg i spoljnopolitičkog previranja. Imaće na raspolaganju četiri godine da ubedi javnost da zaslužuje još jedan mandat, kada izborni proces ponovo započne.

(FoNet)
VAŠINGTON, 5. novembar 2008.