Bojana Lukić-Jovković
Bojana Lukić-Jovković je arheolog i prevodilac iz Beograda, a treći je i najstariji učesnik ženskog pola koji je posle samo četiri dana napustio rialiti šou "Survivor". Bojana nam je prenela svoje utiske sa Bisernih ostrva, objasnila zašto ju je Plemenski savez izglasao kao najslabiju kariku i da li joj je motiv bio nagrada od 100.000 evra.
- Bila sam najslabija fizički, ali zato jaka psihički. Tako sam odlukom Plemenskog saveza bila eliminisana kao najslabija karika u plemenu.
Kako ste se uopšte prijavili ?
- Ovaj šou sam prvi put videla na italijanskom kanalu, i odmah mi se svideo. Prvog dana kada se pojavio oglas, poslala sam svoj CV. Motiv mi nije bila nagrada, već priroda kojom sam opčinjena i koja je za mene najveći izazov. Htela sam da pobegnem malo od ljudi i uživam u zelenilu i lepoti, isprobam sebe i vidim da li sam dorasla ovakvom izazovu.
Odakle tolika ljubav prema prirodi?
- Kada sam imala pet godina, mama me je svuda vukla sa sobom. Putovala sam sa izviđačima, a sa sedam godina sam prvi put jela i zmiju.
Da li vas je pusto ostrvo opčinilo?
- Neka moja vizija pustog ostrva bila je 80 odsto pravo preživljavanje i snalaženje, a samo 20 odsto snimanje kamerom. Ispostavilo se da je tamo sve bilo obrnuto, što me je totalno poremetilo. Meni je to sedenje u džungli bilo mnogo lepo.
Šta ste tamo novo naučili?
- Kratko sam bila, taman toliko da počnem da puštam korenje i da se snalazim. Tek je počeo neki moj život na ostrvu i pravljenje skloništa, a već sam morala da idem kući. Sve u svemu, drago mi je što sam upoznate sve te mlade ljude i njihovu pozitivnu energiju. Puno smo se smejali i šalili, jer je tako mnogo lakše sve pregurati.
Gde ste spavali?
- Kad smo svi došli na ostrvo, imali smo već napravljeno sklonište. Spavali smo na smenu, pola noći unutra, a pola napolju. Ja sam mogla da spavam i okačena na drvo, jer mi ne predstavlja problem da spavam u bilo kom položaju.
Da li ste se plašili noću?
- Nisam, bilo nas je dosta, a i tamo nema šta da naiđe. Tamo skoro da nema četvoronožnih životinja.
Da li ste se razočarali?
- Ne, razočarala bih se da nisam probala. Od 7.000 ljudi, ušla sam u top 22, što je za mene uspeh. Otišla sam u Panamu, videla kitove, delfine i oduševljena sam pozitivnim iskustvom koje sam tamo doživela.
Šta ste doneli za uspomenu?
- Skupljala sam školjke, koje uvek donosim s putovanja. To je sitnica, ali će me zato uvek sećati na to mesto.
Šta kaže porodica na vaše učešće?
- Ma, oni su oduševljeni. Moj sin Arsenije, koji ima 13 godina, je u fazonu - da li će to i za pet godina da se daje, pa da i on ide.
Kliknite ovde da biste pogledali Bojaninu izjavu.
Tekst: Jelena Antonijević