Spavanje i obolenja srca

Neurolozi tvrde da postoji neposredna veza između lišavanja sna i srčanih oboljenja.

Sedamnaest zemalja širom sveta upražnjava neki oblik štednje dnevnog svetla. To znači da više od milijardu ljudi širom sveta pomera svoje časovnike unapred u proleće i vraća ih nazad u jesen.

Nedavno je grupa istraživača iz Švedske ustanovila da se, kada ljudi spavaju jedan sat duže posle pomeranja časovnika unazad, broj slučajeva srčanih napada smanjuje za pet odsto.

Doktor Virend Somers, kardiolog na  Klinici “Mejo” u Minesoti, u SAD, izjavio je Glasu Amerike: “Bilo je to pomalo iznenađujuće otkriće kad je reč o razmerama efekta sna na srčana oboljenja”.

Mnoga prethodna istraživanja pokazala su da nedostatak sna često izaziva povišenje krvnog pritiska i izaziva promene u nivoima hormona i šećera u krvi. Pored srčanih oboljenja, nedostatak sna povezuje se sa brojnim drugim bolestima kao što su rak, dijabetes i gojaznost.

Doktor Somers ukazuje da regenerativna moć jednog sata dodatnog sna ne sme da bude potcenjena: “To je samo jedan od primera potencijalnih širih efekata nedovoljnog spavanja”.

Istraživači naglašavaju da se u letnjim mesecima, kada se časovnik pomera unapred i gubi taj jedan sat spavanja, broj slučajeva srčanih napada poveća ponovo za 6 odsto.

Spavanje, pokazalo se, pomaže da se organizam regeneriše. Kvalitetnih osam sati spavanja svake noći, ističu lekari, mogu da pomognu da se smanji rizik od srčanih oboljenja tokom čitave godine.

(FoNet)
STOKHOLM, 17. novembar 2008.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.