Fitnes i dug život

Biti fit ali punačak nije dovoljno za dug i zdrav život žene, višak kilograma sam po sebi sasvim sigurno joj "krade" neku godinu života čak i ako naporno i uporno vežba i posećuje fitnes klubove 

"Doskora je vladalo uvreženo mišljenje da žena, ako je izuzetno fizički aktivna, ne treba da brine o telesnoj težini, o načinu ishrane a ponajmanje o dijeti. To je potpuno pogrešno i obmanjujuće gledište" - kaže dr Frenk Hu sa Medicinskog fakulteta U Harvardu.

Rezultati istraživanja na 116.500 žena, upravo objavljeni u Medicinskom žurnalu "Nove Engleska", bili su zasnovani na upitniku koji su u svakodnevnoj praksi koristile babice i medicinske sestre od 1976. godine kao i na podacima iz istorija bolesti pa i smrtovnica. 

Ras, dva, tri...

Žene koje su bile fizički aktivne ali gojazne dva puta češće su izložene riziku da umru pre žena koje su fizički aktivne ali i mršave. Dame koje su se slabo kretale ali su bile vitke takođe će ranije umreti ali će žene koje su se slabo kretale a pritom bile debele dva puta češće umirati od drugih koleginica.

"Fizička aktivnost ne smanjuje mortalitet zbog debljine. Ali i biti vitak takođe ne predstavlja protivtežu riziku nekretanja" - naglasio je dr Hu.

Profesori Dejvid R. Džejkobs i Mark A. Pereira sa Univerziteta Minesota primetili su da je istraživanje zasnovano na izveštajima babica i medicinskih sestara i nije obuhvatilo lake do umerene fizičke vežbe i aktivnosti.

Sa svoje strane, dr Timoti Čerč sa Instituta Kuper, koji se dugo bavi istraživanjima uticaja vežbi na zdravlje žene, pozdravio je nalaze. "Ako ste vitki a pritom lenji i slabo pokretni ne zvaravajte sami sebe. Još uvek spadate u visoko rizičnu grupu, morate postati fizički mnogo aktivniji" - njegov je savet.

Jedno ranije istraživanje koje se bavilo efektima liposukcije, hirurškog uklanjanja naslaga sala i drugih operativnih zahvata kod pregojaznih, ustanovilo je da je trajni gubitak kilograma najbolja i dugoročna preventiva protiv dobijanja šećerne boleti. 

Fiskultura i rupa na kašici

Jedno istraživanje švedskih lekara, koje je poredvodio dr Lars Sjestrom sa Univerzitetske bolnice Sahlgrenska u Geteborgu, obavljeno je na 4.000 osoba od kojih je polovina prošla kroz operativno odstranjivanje suvišni masnih naslaga. Drugoj polovini savetovano je da iz osnova promeni navike u ishrani i da se uzdrži od odlaska "pod nož".

Posle dve godine, pripadnici grupe operisanih izgubili su 23 odsto od svoje originalne težine dok su oni u uporednoj grupi gotovo zadržali težinu. Posle deset godina uporedna grupa dobila je u proseku 1.6 odsto težine. U isto vreme, grupa operisanih vratila je veći procenat težine - ali još uvek 16 odsto manje od originalne težine.

Mnogi operisani pacijenti tegobe sa dijabetesom sveli su na minimum a u nekih je čak sprečeno njegovo pojavljivanje. Nivo masti u krvi, trigliceridi, bio je znatno niži dok im se značajno povećao nivo takozvanog "dobrog holesterola".

Ipak, stanje s krvnim pritiskom i opštim nivoom triglicerida i holesterola među pacijentima koji su se podvrgli hirurškom uklanjanju viška masnih naslaga nije takvo da ga preporučuju kao "idealan lek protiv debljine".

BOSTON, 24. novembar 2008. (FoNet)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.