Generacija 5

Generacija 5 je sinoć u prepunoj sali SKC-a obeležila tri decenije od osnivanja, i to na kakav način ! Kao da je, svih tih godina, energija akumulirana baš za ovaj nastup.

Jako dugo Generacija 5 nije održala „celovečernji“ koncert u Beogradu, ako se izuzmu nastupi u Studentskom gradu. Zato i nije čudo što je publika bez zadrške, od početka dala do znanja da je gladna njihovog rokenrola. Iskusni vukovi kakvi su Krle, Ilke, Cajger od prvog rifa uvodne pesme „Ne pravi galamu“ znali su sa bine da uzvrate na pravi način.

Šta tek reći o Bobanu Đorđeviću ? „Dr. Bo“, bubnjar originalne „G5“ postave svako malo doleti iz „obližnjeg“ Los Anđelesa, bilo da je u pitanju promocija albuma, koncert ili nešto treće. „Dijagnoza“ je jasna – ima ogromno rokenrol srce. Ima ga i Najda – nastupa skoro svakog vikenda sa Galetom (Kerber), zapeva i na festivalima i raznim drugim manifestacijama, a sinoć je zvučao kao da je odradio specijalne visinske pripreme samo za ovaj koncert.

Kada skup takvih individualaca perfektno uklopljenih u kolektiv ima ozbiljan pristup „utakmici“, veče za pamćenje je zagarantovano. Generacija 5 ima samo jednu gitaru, ali Ilketove klavijature i Cajgerov bas toliko žestoko podražavaju Krletovo majstorstvo da se stvara efekat prave gitarske grmljavine. Već u prvoj polovini koncerta svaka pesma je to potvrđivala – bilo da se radi o „oldtajmerima“ tipa „Umoran od svega“, „Samo laži“, „Spakuj se, požuri“, petnaestak godina mlađoj „Ritam dodira“ ili pesmama sa poslednjeg albuma „Energija“.

„Napravićemo i unplugged blok, ko je bio na Kvinu zna otprilike kako će to da izgleda“, najavio je Krle nekoliko dana pre koncerta akustični deo kome je prethodila dodela priznanja matične kuće PGP RTS - Generacija 5 joj je verna od osnivanja.

A onda je žestinu električne gitare zamenila magija „akustare“. Sa bine se sjajno „dirigovalo“ horom od hiljadu grla uz „Šta ćemo sad nas dvoje“, „Povedi me u noć“, izuzetno prijatno iznenađenje je bila „Soba hotela“, pesma iz 2006. koja staje rame uz rame sa pomenutim starijim, neprolaznim baladama.

Kakav je samo finiš spremila Generacija 5... „Svet je tvoj“, pa „Rođen na asfaltu“, pa „Dubler“, a onda prava poslastica – briljatna verzija „Focus“ klasika „Hocus Pocus“. Čuveno „Na-na na..“ uvelo nas je u „Ti i ja“, a svi koji su pomislili da su „Dolazim za pet minuta“ i „Najjači ostaju“ ostavljene za bis – prevarili su se.

Grupa se povukla, ali i oni koji površno poznaju Generaciju 5 znali su da tek sledi emotivni krešendo – „Ti samo budi dovoljno daleko“. Kada je bina po drugi put ostala prazna počela su da se pale svetla, deo publike je već izašao, ali se bend ipak još jednom vratio i tek posle „A ti“ i Tajmovog bisera „Istina mašina“ definitivno spustio zavesu.

Generacija 5 je specifičan bend. Ne funkcionišu kontinuirano, već se s vremena na vreme okupe ne bi li objavili album ili odsvirali ponešto. Ostaje nada da će im sinošnji, više nego uspešan koncert, biti stimulans za češće druženje sa publikom.

Milan Ćunković