Lazareva trpeza
Osoblje skadarlijskog restorana "Zlatni bokal" priredilo je jedan interesantan čas istorije. Ali za razliku od običnih časova gde se o prošlim vremenima objašnjavalo kroz priču, održali su posetiocima čas praktične nastave, na temu "Kneževa večera". Pripremili su raznovrsna jela koja su služena na stolovima kneževa s naših prostora tokom srednjeg veka.
Ova ideja potekla je od kuvara Tonija Radića. Objasnio nam je da je ovo osmislio iz prostog revolta, kada je bio pozvan da Italijanima priprema rimska jela iz antičkog perioda. To ga je nagnalo da ode u crkvu Lazaricu, koja se nalazi u njegovom rodnom Kruševcu, gde je uspeo da pronađe originalan zapis onoga što se pre skoro 620 godina nalazilo na trpezi kneza Lazara.
Kuhinja u vreme kneza Lazara se sastojala uglavnom od domaćih proizvoda. Predjelo se sastojalo od slanog ovčijeg sira, kajmaka skorupa ili belog mrsa, mladi luk, rotkvice i beli hleb. Da smo ostali verni tradiciji iz onih vremena ukazuje to da je domaćin nudio gostima kruškovaču ili jabukovaču, kao aperitiv.
Nakon toga su vitezovi kamenog stola mogli da pređu na glavno jelo, burung. Priprema se od pšenice, koja se kuva u tri vode, u koju se potom dodaju različite vrste mesa isečenog na krupnije kocke. Začini koje su kuvari onog vremena koristili da oplemene ukus burunga su: so, tucana paprika, list lovora i suva feferonka. Kako zaprška nije postojala, glavni dodatak jelu bio je tucani beli luk.
Ako ste mislili da je ovde bio kraj kneževe večere prevarili ste se. Nakon glavnog jela, služilo se pečenje od različitih vrsta mesa: junetina, ovčetina, srnetina, meso od jelena i divljeg vepra, uz pogaču sa medom. Jabuke, grožđe, suve smokve i šljive su bile u to vreme poslastice koje su se sa ponosom iznosile pred goste.
Osoblje restorana iskoristilo je ovu priliku da nas podseti na još neka tradicionalna jela. Pašteta koja se priprema od čvaraka, kiselih krastavčića, jaja i raznih začina, jedan je od nepravedno zaboravljenih starih srpskih recepata koji je oživeo na trpezi "Zlatnog bokala". Gibanica od maka, oraha i jabuka ili prekomurska gibanica, pripremana je po starom receptu iz Slovenije. Riblja pršuta, novi srpski brend, uspešno je parirala ovim starim specijalitetima.
S obzirom da vitezovi nisu mogli da zamisle večeru bez dobrog vina, domaćini su se potrudili da gostima promocije ponude širok izbor dobrih vina.
Atmosfera koja je vladala u "Zlatnom bokalu" dovoljan je pokazatelj koliko se prisutnima dopala i ideja i hrana.
Ako želite da doživite delić naše istorije i bar na tren sednete za trpezu kneza Lazara, posetite "Zlatni bokal", jer će se ovi tradicionalni specijaliteti naći na meniju ovog restorana.
Tekst: Marija Milenković
Foto: Marko Risović