Od dijete mnogo štete
Opsednutost dijetom može da preraste u ozbiljno oboljenje, jer bitka za "vitku liniju" često vodi u "izgladnjivanje do smrti". Nekontrolisana odanost "zelenišu i zrnevlju" ipak nije dovoljna za zdravlje. Može li onda čovek živeti samo od vazduha i svetlosti?
Ortorexia nervosa, anorexia, bulimia, frutaria, paleodieta, bretaria...
Izgovorene, reči zvuče zastrašujuće i opominjuće, "vuku" na dijagnoze opakih bolesti a zapravo su termini kojima se označavaju razni poremećaji u ishrani - od striktnih dijeta koje ljudski organizam iscrpljuju i dovode na rub biološkog opstanka do ozbiljnog mentalnog oboljenja koje pojedinca primorava da jednostavno "mrzi" hranu ili ga usmerava na gotovo nemoguć izbor šta jesti.
"A sada, molim vas, navalite na vaše povrće. Jedite SAMO povrće, potpuno sveže i sirovo, tek ubrano, i pazite - svaki zalogaj sažvaćite najmanje 50 puta"...
Ovako svoju dijetu objašnjava Stiven Bratman, lekar koji se opredelio za alternativnu medicinu, i bez zazora konstatuje da ga je odvela u novu vrstu poremećaja u ishrani - "ortorexia nervosa" ili narodski rečeno "bolesnu opsesiju zelenišom". Time je ispisao novu stranicu u registru američke opsednutosti hranom i dijetom.
Bratman je sada, poučen sopstvenim iskustvom, započeo energičnu kampanju protiv, kako sam kaže, "ekstremne odanosti strogim dijetama koje neretko organizam lišavaju mnogih nezamenljivih minerala i vitamina za održavanje života".
"Ne želim nikoga da plašim ali savetujem Amerikancima i svima na svetu da dobro razmisle šta rade kad krećuna dijetu. Bolje bi bilo da promene način ishrane i usklade kombinacije prehrambenih artikala koje uzimaju nego da uleću u rigorozne dijete s neizvesnim konačnim ishodima" - upozorava Bratman.
Bratman, lekar koji je diplomirao na prestižnom Univerzitetu Kalifornija, zna o čemu govori jer je sam prošao kroz fazu dijete kojoj je još 1996. godine dao ime "ortorexia nervosa" jer je gotovo nekontrolisano "proždirao" ogromne količine sirovog voća i povrća.
"Meso je štetno, svi su se slagali. Seckano povrće bolje zaboravi, seckanje uništava njegovo polje prirodne energije. Med - užas jedan, to je čist otrov. Beli i crni luk odmah izbaci jer razara seksualne porive" - upozoravali su dijetetičari u kakofoniji saveta i "studija".
Bratman je, zastrašen i zbunjen, odabrao sopstveni način ishrane, jeo je samo sirovo povrće tek ubrano ili izvađeno iz zemlje i oprano, a svaki zalogaj žvakao je najmanje 50 puta.
"Posle godinu dana ovakve ishrane osećao sam se lako, bistra uma, prepun energije, snažan i samouveren" - napisao je Bratman u knjizi "Đubrište nazovi zdrave hrane: Pobediti opsesiju zdravom ishranom" ali i opisao "drugu stranu medalje" svoje ishrane.
"Postao sam bolesno odan svom načinu ishrane, od svih sam tražio da slede moj sistem i strogo kažnjavao sebe ali i druge u okruženju ako bi posegli za nečim što sam smatrao zabranjenim. Shvatio sam da sam zapao u nešto čemu sam dao ime 'ortorexia', u stanje koje je istovetno s drugim oblicima poremećaja u ishrani" - kaže Bratman.
Ova činjenica ga je primorala da krene u istraživanje drugih oblika poremećaja u ishrani koji za mnoge postaju "pseudoreligija": ANOREKSIJE i BULIMIJE koje ljude navode na izgladnjavanje u bolesnoj opsesiji da postanu "vitki", FRUTARIJE čiji poklonici jedu samo sirovo voće i zrnevlje, zaljubljenike u PALEODIJETU koji tvrde da ljudi treba da jedu samo sveže, sirovo i koštunjavo voće, ribu i mnogo posnog mesa od divljači - kao što su radili "naši preci, lovci i sakupljači zrnevlja".
Vrhunac ludila s dijetama čine malobrojni sledbenici najstrože dijete, takozvani "BRETARIJANCI" ili "disači", koji tvrde da "čovek može da opstane i samo disanjem i izlaganjem svetlosti" ali niko od njih nije preživeo da bi ispričao - kako se to postiže...
(FoNet)
SAN FRANCISKO , 15. decembar 2008.