Čukarički ni na nebu ni na zemlji

Čukarički i Rad jedini su superligaši koji su registrovani kao društvena preduzeća (ostali klubovi se vode kao udruženja građana). Prema Zakonu o privatizaciji iz 2003. godine sva društvena preduzeća moraju biti privatizovana do kraja tekuće godine, a ako do toga ne dođe onda moraju da uđu proces likvidacije. Ako se zakon bude striktno primenjivao ova dva kluba mogla bi da budu ugašena pre kraja tekuće fudbalske sezone.

- Agencija za privatizaciju je uradila prospekt za Čukarički po kojem se njegova imovina sastoji iz tri dela. To su: pokretna imovina, procenjena vrednost igračkog kadra i zemljište. Međutim, Agencija ne može zemljište da pusti na licitaciju jer ono ustvari pripada Republici Srbiji, a ne Čukaričkom. Tako sada imamo situaciju u kojoj je procena kluba u koliziji sa zakonom, pa do privatizacije Čukaričkog još ne može da dođe - objašnjava za "Danas" predsednik Upravnog odbora Čukaričkog Aleksandar Mihailović.

Da li postoji način da se pravni status kluba promeni i da ne dođe do likvidacije?
- Pretpostavljam da će se na kraju društvena svojina preimenovati u državnu svojinu i da će onda do privatizacije kluba doći kada se donese Zakon o sportu u okviru kojeg će biti rešen problem privatizacije svih sportskih klubova. Ali, to je ipak samo moja pretpostavka. Zvanično još niko nije reagovao na naše apele da se problem reši.

Šta je dovelo do situacije da se dva kluba u najjačoj srpskoj ligi nalaze pred likvidacijom zbog nerešenog pravnog statusa?
- U Srbiji su svi klubovi amaterski, i mi se ustvari amaterski bavimo fudbalom. U suštini, niko se sa ljudima koji vode srpski fudbal ne može ni dogovoriti ni razračunati. Oni su, nažalost, amateri koji su nespremni za razgovor o profesionalizaciji srpskog fudbala jer drugačije nisu ni naučili da rade.

Kako zaustaviti konstantno urušavanje domaćeg fudbala?
- Mora da postoji jasan zakon i propisi koje klubovi moraju da poštuju. FSS svake godine preti kako će klubovi morati da poštuju sve uslove o licenciranju koje je UEFA propisala, a na kraju niko ne ispunjava ni minimum tih zahteva. Postoje klubovi koji imaju milionske dugove, nemaju žiro račune ili su im isti blokirani, koji u svakom pogledu imaju neraščišćene račune. Postoje klubovi koji nemaju finansijske organe, nemaju ugovore za firme sa kojima navodno sarađuju... Mi kao društveno preduzeće moramo da poštujemo sve zakonske norme i nama se svi dugovi odmah naplaćuju. Nama struju seku ako dugujemo dinar, a neki nagomilaju i milionske dugove, pa ništa.

Na šta misliste kada spominjete neraščišćene račune?
-- Da sam za 17 godina, koliko sam u Čukaričkom, izgradio stadion sada bih morao da ga kupim od države. Eto, o tim neraščišćenim računima govorim. Čak i onaj ko je hteo da ulaže pare pre privatizacije ne bi mogao da dokaže svoj udeo u tom klubu. Moraju da se utvrde određeni kriterijumi. Ne može klubu koji 15 ili više godina igra u najjačoj ligi da bude blokiran račun. To je već krivično delo. Ne mogu klubovi da imaju dugove po 15 ili 20 miliona evra, a da niko zbog toga ne odgovara. Mora jednom da se podvuče crta, pa neka se jedne sezone takmiči samo 5 timova u Superligi, ali oni neka onda zadovolje sve evropske kriterijume. U normalnom klubu prihod se pravi od prodatih ulaznica, marketinga, sponzorstava, TV prava, prodaje dresova. Samo pet odsto prihoda trebalo bi da bude od transfera prodatih fudbalera. Ovde samo transferi prave prihode, a niko od fudbalskih čelnika nije za 20 godina pokušao nešto da promeni po tom pitanju.

Koji je model privatizacije najbolji za domaće klubove?
- Imamo nemački, franscuski i španski model i od njih treba da napravimo neki koji će biti najbolji za nas. Zastupam stav profesora Božidara Cerovića da bi trebalo što više ljudi privući u klub. Neka klub čine država, pojedinci ili firme, ali da u svakom slučaju u njegovo upravljanje bude uključeno što više ljudi. Za klub će biti najbolje da se što veći broj ljudi sekira za njegovu sudbinu. Neka se na skupštini kluba upravi "tresu gaće" kada im se pojavi 200 ili 300 nezadovoljnih akcionara. Samo tako se stvara odgovornost. Nema napretka dok se ne uvede sistem u kome se odgovora za svaki potrošeni evro. Ne bi skupština Crvene zvezde izgledala kao cirkus da je bilo ko morao da objasni gde je potrošeno tih 16 miliona koliko su zvanično u dugu. Najbolje je da se pojedinac izbegne kao vlasnik kluba. To je u redu za amaterske klubove, u malim sredinama, ali za profesionalne nikako. Pojedinac može da bankrotira i onda za sobom da povuče i klub.

Zašto do sada nije urađen ni jedan plan za privatizaciju sportskih klubova?
- Nemamo kadrove, sportske menadžere, specajiste za svoju oblast. Ovde svako misli da ume sve da radi. Neko izađe iz kopački i odmah je predsednik kluba. Kod nas ljudi ulaze u klubove samo da bi oprali biografije ili da bi napravili sebi reklamu za neke druge poslove. I obrazovanje mora biti preduslov. Dobar konobar može da nauči da vodi restoran, i to će verovatno raditi vrhunski, ali teško da će neko ko ume da vodi restoran sigurno znati da vodi i fudbalski klub. To nisu iste stvari. Ovde nema biznis plana, nema budžeta. Na zapadu kandidati za predsednike klubova moraju da iznesu plan budžeta za vreme svog mandata i na osnovu toga pobeđuju ili gube na izborima na skupštini kluba. Ovde plan nemaju čak ni kandidati za predsednika Zvezde i Partizana.

Za Zvezdu i Partizan se pretpostavlja da će lako naći vlasnika. Da li će mali klubovi brzo uspeti da nađu kupce? (old_image)
- Garantujem da ni Crvena zvezda i Partizan neće naći kupca. Evo, Smederevo nije uspelo da se proda na tenderu za 26 miliona evra. Ko će njih da kupi? Taj prvo treba da plati tih 20 miliona za klub, onda još 20 da uloži za saniranje dugova, održavanje stadiona... A gde je tu onda ulaganje u igrački kadar, koji, u stvari, donosi rezultate? Nisam optimista po tom pitanju. Ova grupa od 32 stručnjaka pri Ministarstvu sporta i omladine, što treba da izradi Zakon o sportu, još se ni sa kakvim predlogom nije oglasila u javnosti. Sve je to još pod velom tajni - zaključuje Mihailović.

Persona non grata srpskog fudbala

- Čukarički svi omalovažavaju jer mi nikoga ne korumpiramo, ne plaćamo novinare da pišu sve najbolje o nama. Meni ovde ne daju da se bavim sportom. Ja sam persona non grata. Suspendovan sam na godinu dana kada sam otvoreno pričao kako nam je tada prvi čovek OFK Beograda Zvezdan Terzić ukrao Aleksandra Kolarova. Sada se protiv Terzića vodi krivični postupak, a ja sam ponovo suspendovan na šest meseci zbog navodnog vređanja sudije. Pogledajte samo ko su spasioci našeg fudbala. U prvi plan se stavljaju ljudi poput Ranka Stojića, protiv kojeg je prošle nedelje pokrenuta krivična prijava da je ukrao pet miliona maraka. Takvi ljudi vladaju našim fudbalom. Oni drugačiji se plaše da bilo šta kažu. Malo ko sme da se usudi da se suprotstavi ovakvom sistemu - smatra Mihailović.

FSS živi u virtuelnom svetu

- Nema svrhe da se za problem eventualne likvidacije Čukaričkog obraćamo Fudbalskom savezu Srbije. Oni žive u virtuelnom svetu. Svi zakoni FSS prilagođeni su udruženjima građana. Zbog toga postoji veliki problem u tumačenju tih propisa. Ne mogu od mog direktora ili bilo koga u klubu tražiti da uradi nešto zbog čega će otići u zatvor. Tražili smo promenu Statuta ne samo FSS već i Zajednice superligaša koja je nadležna za klubove, ali to nikoga ne zanima - tvrdi prvi čovek Čukaričkog.

Urušeno sportsko novinarstvo

- Kada je poslednji put u novinama objavljena ozbiljna analiza utakmice? Na zapadu se treneri tresu kada ujutro otvore novine. Trenerima po Italiji i Španiji karijera visi o koncu zbog toga šta će novinar napisati o igri njihovog tima. Strepe da li će ih neki novinar upropastiti. Ovde nikoga ništa ne dotiče. Postoje novinari koji samo hvale i pričaju kako je sve bajno i sjajno i kako svi koji se bave fudbalom u Srbiji rade samo za njegovu dobrobit, a postoji mala grupa onih koja realno posmatra stvari. Kada pogledam neku emisiju SOS kanala zapitam se: "Da li sam lud?". Ono što oni pričaju o meni i našem fudbalu uopšte ne daje realnu sliku stanja stvari - naglašava Mihailović. 

Danas