Sto godina od rodjenja Alana Tjuringa

0

PARIZ, 21. juna 2012. (Beta-AFP) – Svetska naučna zajednica obeležiće u subotu stogodišnjicu rodjenja oca moderne informatike, britanskog matematičkog genija Alana Tjuringa, koji je razbio tajne nacističke šifre tokom Drugog svetskog rata.

PARIZ, 21. juna 2012. (Beta-AFP) – Svetska naučna zajednica obeležiće u subotu stogodišnjicu rodjenja oca moderne informatike, britanskog matematičkog genija Alana Tjuringa, koji je razbio tajne nacističke šifre tokom Drugog svetskog rata.

Povodom veka od Tjuringovog rodjenja, 23. juna, u više svetskih gradova organizovaće se konferencije i izložbe kojima će biti ukazana počast čoveku koji je bio matematički Ajnštajn, ali je tokom života bio progonjen zbog svoje homoseksualnosti.

Tjuring je umro u 42. godini, otrovan cijanidom, nakon što je 1952. osudjen zbog “uvrede javnog morala” kao homoseksualac, što je u to vreme još bilo ilegalno u Velikoj Britaniji i zbog čega je primoran na hemijsku kastraciju.

Neki veruju da se naučnik, poznat kao ekscentrik. ubio 1954. tako što je pojeo otrovnu jabuku, ali to nikada nije zvanično dokazano.

Na spomeniku posvećenom Tjuringu nedaleko od univerziteta u Mančesteru, naučnik je predstavljen u sedećem položaju sa jabukom u ruci.

Alan Tjuring postavio je osnove moderne informatike, definisao kriterijume za veštačku inteligenciju, razbio šifre koje je koristila nemačka vojska što je po mnogima spasilo milione života skraćivanjem rata, i skoro rešio biološku enigmu koja i danas zbunjuje naučnike.

Smatra se ocem modernog računarstva – napravio je koncept algoritama koji se danas koristi u svetu računanja pomoću Tjuringove mašine, formulišući danas široko prihvaćenu Tjuringovu verziju Čerč-Tjuringove teze – da svaki praktični računarski model ima ili ekvivalentne mogućnosti Tjuringovoj mašini, ili njegove mogućnosti predstavljaju podskup mogućnosti Tjuringove mašine.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.