Massimo

Nije se od njega očekivalo manje, niti je bilo ko sumnjao da će i ovaj nastup biti vrhunski. Masimo Savić navikao je publiku na kvalitetne koncerte koji se pamte. A po svemu sudeći, ovaj iskusni muzičar iz godine u godinu dodaje još po neku lepu nijansu svom shvatanju muzike i načinu na koji je deli sa publikom.

Sala je bila popunjena do poslednjeg mesta. Naravno, najviše je bilo dama... Sa petnaestak minuta zakašnjenja, bend je izašao na binu i zauzeo svoje pozicije. Već po postavci instrumenata na sceni bilo je jasno da će i ovog puta ugođaj biti potpun i da se muzički vodilo računa o svakom detalju.

Poslednje njegovo gostovanje u Beogradu bilo je 2006. godine, kada je promovisao „Vještinu“, i svi koji su tom koncertu prisustvovali izašli su iz sale puni utisaka. A da je i Masimo ovo mesto zapamtio samo po dobrom, govore i njegovi komentari, gestovi i iskreno zadovoljstvo što je ponovo u Centru „Sava“. „Dragi ljudi, dragi prijatelji! Znate koliko sve ovo meni znači... pjevati u ovakvom hramu kakav je Sava Centar!“

„Ne ljutiš se, tata...“ zapevao je za sam početak, elegantan kao i uvek, u prelepom ambijentu svedene, ali potpuno skladne scene. Razlog dolaska u Beograd jeste bila promocija njegovog novog albuma „Sunce se ponovo rađa“, ali zna on sasvim dobro da uklopi nove pesme sa onim starijim, koje publika dobro zna. Pesma „Mi nismo sami“ prva je izazvala to oduševljenje, na koje je Masimo odgovorio rečima „Tako, tako!“, nasmejan i iskreno srećan što je tu. Reči hvale za Arsena Dedića, legendu o kojoj misli samo najlepše, bile su uvod za naslovnu numeru sa novog albuma, koju je on napisao. „Sunce se ponovo rađa“...

Kada se jednom prepustite tim laganim ritmovima i načinu na koji nosi svoje koncerte, ne možete se osećati loše. Masimo Savić bez sumnje ima „ono nešto“ što publiku „uvlači“ u koncert. On doživljava svaku pesmu na način na koji ona treba da se doživi. Kao da svaku tu emociju preživljava iznova svaki put kada o njoj peva.

Malo ubrzanje uz „Graciju“ grupe "Azra", koja je sa novim ritmom i njegovom interpretacijom dobila osvežavajući ton... „Daj mi razlog“, pa onda i obrada pesme Renata Zera za koju je takođe Arsen napisao tekst „Traži me“... „Bend se odlučio da nam je to najdraža stvar...“

Novi album ili ne, bez nekih pesama koncert nije mogao da prođe... „Stine“ su, očekivano, izazvale bujicu emocija u publici, dok je Masimo puštao da se horski otpevaju reči „Ne ostavljaj me sad...“. Nakon toga, još jedna prelepa pesma sa „Vještine“, „Da mogu“...

Bend, opet očekivano, besprekoran. Sastav koji može da iznese svaku melodiju: električna i akustična gitara, bas, klavijature, bubnjevi, perkusije i dva fantastična ženska vokala. Sam po sebi bogat, glas Masima Savića ima u „najboljem bendu na svijetu“ odličnu podršku i sve to zajedno zvuči perfektno.

On se ne unosi samo u svoj deo posla, već prati svaki ton koji oni proizvedu, ponosan na svaki sekund aranžmana koji su zajedno osmislili, i uživa na bini. Kao da živi za svaki taj momenat kada će sa svojim bendom pesmama koje snima dati pravi oblik. Na ovakvim koncertima imate dobru šansu da se prisetite zbog čega volite muziku i koja je, zapravo, njena suština... Sve to sa jednom zdravom dozom sete, tananih emocija, i puno ljubavi... (old_image)

Uz poruku „Budite ono što jeste!“ otpevao je jednu od retkih svojih pesama koje ne govore o ljubavi – „Iluzionist“. Pesma o „bezrazložnim plastičnim operacijama“ koja na divan način govori o važnosti unutrašnje lepote koja se ničim ne može zameniti...

Iz vremena grupe „Dorijan Grej“ došetala je pesma „Samo za tvoje oči“, pa „Indija“, „Loše vino“...

Onda je usledilo iznenađenje, kada je uz kratku najavu na binu izašao Neno Belan. Frontmen „Đavola“ najpre je otpevao naslovnu sa svog novog albuma „Rijeka snova“, a zatim su ove dve legende ex-Yu scene zajedno otpevale pesmu koju je Neno napisao za Masima, i koja se našla na albumu „Sunce se ponovo rađa“.

„Molio sam ga od 1990. godine da mi napiše pjesmu! 16 godina sam je čekao...“ Pesma „Zar više nema nas“ i dve legende koje zajedno igraju i pevaju na bini podigli su veliki deo publike na noge. „Vrijedilo je čekati, kakva pjesma...“ prokomentarisao je Masimo pre nego što se salom prolomio „Stranac u noći“, pa i „Sjaj u tami“. Prava pesma za predstavljanje članova benda... Rokenrol ritmovi uz „Moja Ljubica“ i za kraj „Zagrli me“.

Ali kad Masimo Savić daje sebe publici, on se zaista daje, i njemu nikada nije problem da peva više od dva sata. Za početak prvog bisa „Bacila je sve niz rijeku“ grupe „Indeksi“, a zatim još jedna nova pesma „koja najbolje opisuje to osjećanje ljubavi“ a koju je napisao Aljoša Šerić „Ljubav“... Nakon toga, bilo je još potrebno „Zamisli život u ritmu muzike za ples“ da i oni koji do tada nisu, ustanu i uz igru dočekaju kraj koncerta...

Kada ga je publika ponovo pozvala na scenu, izašao je sa Belanom, sa kojim je još jednom otpevao duet „Zar više nema nas“, pa opet „Indija“, i „Traži me“...
Možda je nepotrebno bilo toliko ponavljanje nekih pesama koje smo već čuli na istom koncertu, ali nije mu za zameriti... Ako nose pravu emociju, dovoljno su dobre da vas opet „ponesu“.

Za dva i po sata nastupa Masimo Savić je, ponovo, uspeo da pokaže da je zaista vrhunski pevač i da svaki segment svog posla obavlja sa puno pažnje. Pokazao je i koliko je ljubav prema tom poslu neophodna da biste ga radili uspešno. Ipak, možda je, na kraju, najbitnije to što je pružajući sebe publici, uspeo da stvori prelep osećaj koji su svi prisutni sa zadovoljstvom odneli sa sobom iz "Sava Centra".

Foto: Marko Risović