Žvaćem, dakle postojim

Doskora često kritikovana navika “konzumiranja” žvakaće gume mogla bi kritičare naterati da traže izvinjenje, jer najnovija istraživanja pokazuju da bi nas žvakanje moglo učiniti pametnijim i mudrijim. Zaključak zajedničkog istraživanja stručnjaka dve britanske naučne institucije, Univerziteta Nortumbrije i Instituta u Redingu, glasi: žvakaća guma pozitivno utiče na procese mišljenja i pamćenja.

Rezultati su izuzetno jasni i ustanovili smo da žvakaća guma direktno utiče na memoriju” – naglasio je Endrju Skoli, neurolog sa Instituta u Redingu i dodao: “Žvakači su u stanju da se sete više reči i pojmova i pokazuju bolje rezultate u testovima pamćenja”.

Pritom nije bitno da li žvaćete gumu s ukusom mentola, voća ili drugog ukusa već su najvažniji ritmični i stalni pokreti žvakanja. Skoli je svoja otkrića izneo na nedavnom godišnjem zasedanju Britanskog instituta za psihologiju u Blekpulu. On je ustanovio da poboljšavanje memorije treba pripisati pravilnijem radu srca čime se u mozak “upumpava”  veća količina insulina.

Eksperiment je obavljen na 75 dobrovoljaca podeljenih među “stalne žvakače”, “nežvakače” i “bajagi žvakače”, one koji samo hine da žvaću. Pre nego što će biti podvrgnuti testu, dve grupe “žvakača” po tri minuta su stvarno žvakali ili hinili da gumu prevrću u ustima.

Skolijev test uključivao je pitanja iz krtakotrajnog pamćenja kao što je pamćenje reči ili slika ali i “radne memorije” kojom je osoba trebalo da zapamti neki telefonski broj. On je otkrio da je srce “žvakača” imalo tri otkucaja više u minutu od srca “nežvakača” i 1,5 put više otkucaja od “bajagi žvakača”.

Uvereni smo da blagi porast srčanih otkucaja poboljšava ‘isporuku’ kiseonika i glukoze u mozak, a količine su sasvim dovoljne da poboljšaju funkcije pamćenja i prepoznavanja” – smatra Skoli. Uz to, uveren je ovaj stručnjak, žvakanje gume izaziva blago povećanje lučenja insulina zbog lučenja pljuvačke čime organizam dobija utisak uzimanja obroka.

Poznato je da u delovima mozga ‘zaduženih’ za učenje i pamćenje postoje receptori insulina koji ga registruju i u najmanjim količinama” – zaključio je Skoli 

(FoNet)
LONDON, 20. januar 2009. 

Slični članciMore from author

Ostavite komentar

Your email address will not be published.