Ivan Tasovac

Pijanista. Diplomirao i magistrirao na Konzervatorijumu Čajkovski u Moskvi. Poslednjih sedam i po godina direktor beogradske Filharmonije koja je pod njegovim vođstvom postala jedna od najprestižnijih institucija kulture u zemlji. Čovek sa najneobičnijom frizurom među srpskim menadžerima. Hercegovac. Predsednik Saveta za promociju Srbije. Dorćolac, uveren da umesto kuknjave, treba da počnemo sami da radimo da bi nam bilo bolje

Najavili ste da će ovo biti najuspešnija godina u osam i po decenija dugoj istoriji Filharmonije. Kako procenjujete prvu polovinu sezone ?
- Definitivno sam bio u pravu. Orkestar je stvarno u top formi, a dirigenti i solisti su opravdali naziv sezone ,, Bulevar zvezda“. Od dečijeg Novogodišnjeg koncerta, preko violinistkinje Sare Čang, do Davida Geringasa, čeliste, koji je svirao prošle nedelje, imamo pravu eksploziju. Sve je više mladih i koncerti se završavaju kao rok spektakli. Za sve koncerte se traži karta više. Ali u našem poslu nema vremena za poglede unazad, koliko god bili prijatni. Menadžment je momentalno već u završnoj fazi planiranja i ugovaranja sezone 2009/10. I mogu vam reći da će ona biti još uzbudljivija od ove.

Da li ima promena oko najavljene je turneje po Kini?
- Za sada sve ostaje kao što je dogovoreno. Filharmonija će od 18. maja do 7. juna održati turneju po Kini, u okviru koje će sa violinistom Robertom Bokorom izvoditi dela Stevana Hristića, Ravela, Musorgskog, Glinke, Čajkovskog, Borodina i (old_image)Rahmanjinova.

Model Filharmonije se pokazao kao uspešan. Da li primećujete da još neka institucija ima ambicija da se ustroji na sličan način ?
- Model Filharmonije se pokazao kao uspešan, ali ja sam prilično frustriran činjenicom da zaposleni u Beogradskoj filharmoniji vrhunski rade svoj posao, a ne mogu da žive od svoje plate koja je sad u proseku oko 36.000 din. I zato su naši najbolji muzičari, da bi njihove porodice preživele, prinuđeni da tezgare u jednom širokom spektru od splavova do muzičke akademije. Menadžment i administracija nemaju ni tu mogućnost, jer sa radnim vremenom i tempom koji sam im nametnuo jedva da viđaju i svoje porodice. I to nije ekonomsko, već političko pitanje, da li nam treba ili ne treba evropska filharmonija i da li će se vrednovati nečiji rad. Ukoliko se to pitanje ne reši do kraja ove sezone, mislim da niko ne treba da se ugleda na nas.

Kada ste preuzeli Filharmoniju rekli ste da ste nestrpljivi i da ćete na njenom čelu ostati tri godine. Da li ste u međuvremenu postali strpljivi ili...?
- Znate kakvi su Hercegovci, kad osete direktorsku fotelju, puškom nas samo mogu oterati. Nisam postao strpljiviji, ali kad sam dao tu izjavu, iskreno, nisam imao pojma šta me sve čeka, i koliko vam treba vremena da stvorite jedan uspešan sistem. A tek da zaposleni mogu da i prežive od svog rada...

Jedno vreme političari nisu propuštali da se pojave na koncertima Filharmonije. Da li se taj običaj zapatio?
- Koncerti Filharmonije definitivno su, pored umetničkog, postali i vrlo prestižan događaj u socijalnom smislu, tako da su, što se tiče publike, i svojevrstan ,,who is who“ beogradskog javnog života, uključujući i političare...

Šta niste stigli da uradite u protekloj godini ?
- U poslu sam uglavnom ispunio agendu...a što se tiče privatnog, ne bih sad baš da vam otvaram dušu.

Neko je svojevremeno napisao da „deo odgovora na pitanje zašo nam se sve ovo događa leži u činjenici da Srbija dva veka nije uspela da izgradi zgradu Opere“. Nalazite li neku uzrečno-posledičnu vezu u toj konstataciji ?
- Ma jok! Mislim da je to klasično malograđansko verbalno-intelektualno zasenjivanje prostote, da ne upotrebim neki jači izraz.... sledeći tu logiku ratove smo izgubili jer boćanje još nismo proglasili za olimpijski sport...

Kriza se valja i svi su izgledi da će potrajati. Šta nam je činiti ?
- Za početak ne bi bilo loše da svako počne da se bavi svojim poslom. Od poslanika u parlamentu pa nadalje. I da shvatimo da smo sami odgovorni za svoju sudbinu, jer kad uperimo prst u nekoga i kažemo da je on kriv za naš položaj, tri prsta pokazuju na nas same. Istina palac pokazuje na nebo, ali u njega smo se dosta uzdali u proteklom periodu, što se nije pokazalo kao naročito uspešan model.

(old_image)

U kojoj će meri recesija biti alibi za nesposobne, i kako to izbeći?
- Biće idealan alibi. Može se izbeći samo ako se bavimo onim na šta stvarno možemo da utičemo. Odmah i sada. Na primer, imamo mali uticaj na globalno zagrevanje, ali ne moramo da praznimo piksle na semaforu ili trujemo decu cigaretama u zatvorenom prostoru... Nemate uticaj na rat u Iraku, ali ne treba da lešite ženu od batina i psujete decu i komšiluk...

Koji je trenutni rezultat u duelu između pijaniste i menadžera ?
- Nema tu duela. Kohabitacija u skladu sa političkim trendom. Ali, pijanista vreba...

Za sebe tvrdite da ste konzervativni. S obzirom na frizure i način oblačenja, to je teško pojmiti. U čemu se ogleda Vaša konzervativnost ?
- U poštovanju profesionalnih normi i jednom dosta solidnom domaćem vaspitanju.

Srbija se ponovo deli na „ruske ljude“, „ američke ljude“, „ briselsku ekipu“... S obzirom da ste studirali u Moskvi, kako gledate na te podele ?
- Ja sam diplomirao i magistrirao na Konzervatorijumu Čajkovski u Moskvi. Brat mi je završio Harvard u Americi. Kum mi je sudija u Briselu... nije mi loša pozicija, ako je to tačno...

Krajem oktobra izabrani ste za predsednika Saveta za promociju Srbije. Da li je u međuvremenu nešto konkretno urađeno i kakvi su planovi ?
- Za sada nema ničeg konkretnog čime bih mogao da se pohvalim. Serija sastanaka u jednom širokom dijapazonu od ministarstava, preko najvećih privrednih sistema, pa do nevladinih organizacija, čini me umerenim optimistom koliko Savet u ovom trenutku ima moći da pokrene neke stvari. Ali svi koji su očekivali da će 7 članova Saveta, koji volonterski rade na ovom poslu, napraviti čudo za par meseci neka popiju bensedinčić i malo dremnu. Biće to težak i dugotrajan posao. I iskreno mu se radujem.

Kažu da se stereotipi najteže menjaju. Kako gledate na imidž Srbije i kako ga popraviti?
- Ako bih primenio iskustva iz Filharmonije, ključ je u paralelnom popravljanju kvaliteta i suštine proizvoda, a tek onda u njegovom novom predstavljanju javnosti. I domaćoj, i stranoj.

(old_image)Globalna mreža postaje ključna kada je reč o informisanju. Kako vidite ulogu i mogućnosti Interneta u promociji Srbije ?
- Što se mene tiče, Internet i nove tehnologije će biti centralni komunikacioni sistemi koje će Savet koristiti za prezentaciju svojih akcija promocije Srbije. Ne samo zato što je za naše ciljne grupe u ovom trenutku najuticajniji, već i zato što je najjeftiniji, a samim tim i realno moguć.

Profesija pijaniste Vam je omogućavala da živite u bilo kojoj metropoli, ipak, izabrali ste Beograd. Zašto ?
- Volim Beograd. A i kao direktor Beogradske filharmonije teško da bi bilo racionalno da dolazim avionom na posao svakog jutra. Nisam ja poslanik u srpskom parlamentu pa da budžim putne troškove.

Šta bi bio Vaš Beograd ?
- Moja porodica i prijatelji... moj čamac... Dorćol...

Da li postoji Beogradski duh?
- Postoji. Neočekivano se pojavljuje i nestaje. Ne voli da se puno eksponira. Ne mora da se posebno dokazuje i potvrđuje. To prepušta drugima. Ne uzbuđuje se kada ga kritikuju ili osporavaju. Otprilike je kao Državna bezbednost.

Praznici su vreme za želje i poruke. Šta Vi želite i koja je Vaša poruka posetiocima portala "Nadlanu" i čitaocima "Tripa" ?
- Da im se desi sve što i meni žele.

Tekst: N.Ćurčić
Foto: S. Džambić