Neno Belan na Dan zaljubljenih
Koncert Nena Belana i „Fjumensa“ u Beogradu 14. februara je jedna lepa tradicija, događaj bez kog bi taj dan, slavili ga kao Svetog Valentina, Svetog Trifuna, ili ga ne slavili uopšte – bio nekako okrnjen za skoro tri sata uživanja u pesmama koje smo toliko puta čuli, a opet nam tako lepo „legnu“.
Nepisano pravilo – parnim godinama SKC, neparnim Dom omladine, i ovoga puta je poštovano. Prvi utisak nije bio obećavajući – u 20.30, za kad je bio zakazan zvaničan početak, Velika sala Doma omladine je zvrjala poluprazna. Međutim, razmišljanju o zasićenosti, koncertu Gorana Karana u isto vreme tek nekoliko desetina metara dalje – nije bilo mesta. Već oko 21 h sve je bilo krcato, petnaestak minuta kasnije konačno su ugašena svetla. Posle još nekoliko trenutaka već nervoznog iščekivanja, uz frenetičan aplauz, začuli su se „Zvuci ulice“.
Zna se Neno sa beogradskom publikom veoma dobro, ume da od početka napravi žurku i, koliko god to zvučalo kao fraza, vrati nas u neka stara, dobra vremena. Tu se sasvim lepo uklope i novije, ali već dobro poznate pesme kao „Kavanna“, „Ludo zaljubljen“ ili numere sa još uvek aktuelne „Rijeke snova“. Ipak, jedna vesela pesmica sinoć je, prvi put posle 20 godina, zvučala setno – nema više Dina Dvornika sa kojim je Neno davno otpevao „Ela e“. Nije izostao ni drugi, aktuelni Belanov duet. Pesma „Zar više nema nas“ izazvala je nedavno euforičnu reakciju na koncertu Masima Savi'a u Sava centru – ovoga puta, uz Nena je zapevao očigledno multitalentovani bubnjar Leo Rumora. Nešto ranije, Leo je imao problem sa svojim instrumentom na početku „Điri, Điri“, ali svirka nije stala – ritam je davala publika. Nije to neočekivano, u pitanju je veliki hit iz osamdesetih, ali se Neno iskreno iznenadio kada je publici mogao kompletno da prepusti pevanje u još uvek „svežoj“ baladi „Srce od leda“.
„Rijeka snova“, koja je prošle godine u SKC-u otvorila koncert, sada je poslužila za kraj zvaničnog dela. Publika ni posle 2 sata i 15 minuta nije pomišljala da napusti salu, dva bisa su bila već spremna. Prvo – „Cestom preko Zagore“ i „Dok tebe ljubim“, pa posle nove, kratke pauze i frenetičnog dozivanja, „Čuvaj me, pazi me“ i, simbolično, „Ovo je kraj“.
Tako je izgledao još jedan 14. februar u kom su nam, uz voljenu osobu, društvo pravili Neno Belan i "Fjumensi". Srca su bila puna, biće i za godinu dana kad ih ponovo vidimo.
Tekst: Milan Ćunković
Foto: Marko Risović