Fudbal kao izlaz iz kriminala u predgrađu
SAO PAOLO, 29. juna 2006. (Beta-Rojters) - Siromašno i udaljeno predgrađe Sao Paola, Vila Brazilanda trenutno je blizu vrhunca mundijalske groznice, grubi portreti reprezentativaca krase većinu zidova, a nacionalne zastave okačene su praktično svuda.Ovi ukrasi donose tračak karnevalske atmosfere u inače depresivnu i tmurnu četvrt u kojoj su ulice zagušene ručnim kolicima, metalnim otpacima i kartonima.Usred tog lavirinta neasfaltiranih puteva kojih nema na mapi grada, nalazi se "Prostor dečje nade" (Espaco Crianca Esperanca), dečiji projekat koji zajednički vode organizacija "So da paš" (Sou Da Paz - Ja sam za mir), televizija "Globo", gradska vlada i UNESKO.To je mesto koje deci i omladini nudi sportske, umetničke i obrazovne programe.
Fudbal je, naravno, najpopularnija aktivnost. Mnoga deca idealizuju fudbalske zvezde koje su odrasle u njihovom kraju ili mnogim drugim u kojima se udžerice graniče s kućama radničke klase. U mestima u kojima polovina mladih ispod 19 godina nije završila osnovnu školu i u kojima su ubistva maloletnika uobičajena stvar, fudbal je više od zabave, a omladinski centri nude alternativnu kriminalu. Za nekolicinu srećnika, taj centar je put ka slavi i bogatstvu.
"Fudbal je izlaz", rekao je Roberto Karlos da Silva, trener koji vodi fudbal u "Prostoru dečje nade" i koji je radio sa zvezdama kao što je Deko, Brazilac koji sada igra za reprezentaciju Portugalu."Vreme koje provedu na terenu je, više od svega ostalog, vreme koje provedu van ulice", objasnio je on.Većina dece koja igraju fudbal dolazi ovamo svaki dan. Među njima je i dvanaestogodišnji Lukas za koga treneri veruju da će biti jedan od profesionalaca.Njegov trener Orlando Alves Fereira, bivši golman Portugeša, želi da ga pokaže agentima samo kada dečak poraste, pošto je trenutno visok 122 centimetra.
Lukas igra kao napadač, postiže mnogo golova, navija za Korintijans i zna imena svih igrača iz sve 32 reprezentacije na ovogodišnjem Mundijalu u Nemačkoj.
Iako mnogi navode da će postati nešto drugo ako ne postanu profesionalci, Lukas ne razmišlja ni o čemu drugom. Njegova nada je osnovana, pošto je kamp dao nekoliko profesionalaca - počev od druge lige do angažmana u inostranstvu.
Iako Silva procenjuje da će samo pet odsto dece postati pravi igrači, postoji jedna stvar koju im stalno ponavlja: "Ako ne postanete igrači, bar postanite ljudska bića".