Šta i kad sme policajac

BEOGRAD, 27. mart 2009. (FoNet) - Ponašanje policajaca u kritičnim situacijama, uključujući upotrebu sile, nije prepušteno njima samima, već je i formulisano posebnim pravilnikom ministarstva unutrašnjih poslova, koji je zanimljiv i za javnost.

Tim pravilnikom propisano je da, prilikom mera prinude, policajac nastoji da kad je god to moguće zaštiti život ljudi kao i da ih upotrebljava "postupno, od najlakšeg prema najtežem, nastojeći da to u svakom slučaju bude minimum neophodne sile“.

Sredstva prinude prema policijskoj kvalifikaciji su fizička snaga, službena palica, sredstva za vezivanje, specijalna vozila, dresirani psi, konjica, sredstva za zaprečavanje i hemijska sredstva, vatreno oružje i posebne vrste oružja, minsko-eksplozivnih sredstava i opreme koja su u skladu sa međunarodnim standardima.

Prilikom upotrebe sredstava prinude ovlašćena službena lica će u svakoj situaciji, bez obzira koliko ona opasna i riskantna bila, poštovati ljudsko dostojanstvo lica prema kome ih upotrebljava i mora ih koristiti na bezbedan i efikasan način, precizno, brzo i sa što manje utroška vremena u situacijama kad je to svrsishodno.

Sredstva prinude se upotrebljavaju radi savladavanja aktivnog i pasivnog otpora lica koja narušavaju javni red i mir, ili koje treba privesti ili uhapsiti, radi odbijanja napada na sebe, drugog lica ili objekta koji obezbeđuje, radi sprečavanja bekstva uhapšenika, kao i protiv lica koje primenjuje ili preti da će primeniti silu.

Za MUP, pasivni otpor je suprostavljanje oglušivanjem ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg ležećeg ili sličnog položaja, a u tom slučaju policajac može da upotrebi palicu samo ako oceni da upotrebom fizičke snage ne može da savlada takav otpor.

Aktivnim otporom smatra se suprostavljanje zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da će napasti na policajca, drugo lice ili preduzimanjem slične radnje.

Policajac palicu može da upotrebi tek ako fizičkom snagom nije savladao otpor lica ili kad proceni da bi upotrebom fizičke snage doveo u opasnost svoj ili život drugih lica.

Pravilnik precizira da se palicom može udarati samo na „velike grupe mišića ruku i nogu“, a nikako u predelu glave, vrata, grudnog koša, trbuha, genitalija i zglobova.

Upotreba fizičke snage i palice zabranjena je kada su u pitanju lica mlađa od 14 godina, očigledno bolesni i iznemogli, teški invalidi i žene čija trudnoća je vidljiva, osim u slučaju kad neko od njih vatrenim oružjem ili drugim opasnim predmetom ugrožava život policajca ili druge osobe.

Vatreno oružje policajac može da koristi da od sebe odbije neposredni napad kojim se ugrožava njegov ili život drugih lica ukoliko napadač ima vatreno oružje ili drugi predmet kojim se može ugroziti život ili kad je napadač fizički snažniji ili se služi borilačkim veštinama.

Upotrebom vatrenog oružja ne smatra se kad ga policajac puni, poteže, donosi u položaj za upotrebu, koristi ga bez pucanja, puca u vazduh radi upozorenja ili traženja pomoći, i u životinje kada ugrožavaju život ili ličnu bezbednost ljudi.

U slučajevima kada lice počne da beži, policajac je dužan da ga prvo opomene rečima „Stoj, policija“, posle toga mora da ponovi upozorenje „Stoj, pucaću“, a tek potom može da beguncu puca u noge.

„Prilikom procenjivanja situacije, donošenja odluke i same upotrebe vatrenog oružja, ovlašćeno službeno lice dužno je da se pridržava posebnih mera bezbednosti drugih... da oružje uvek drži ispravno, da ne okreće cev u pravcu u koji ne želi da puca, da prst ne drži na obaraču sve do momenta okidanja, da kad je god to moguće zauzima pogodan zaklon i da bude svestan mogućih posledica pogrešne upotrebe“, propisuje pravilnik.

O svakoj upotrebi sredstava prinude policajac odmah obaveštava nadležnog starešinu, a najkasnije u roku od 24 sata od događaja podnosi izveštaj na posebnom obrascu, dok, u slučaju da je upotrebljeno vatreno oružje, sačinjava i službenu belešku.

Neposredni starešina dužan je, nakon podnošenja izveštaja o upotrebi srtedstava prinude, da sprovede postupak za ocenu opravdanosti i pravilnosti upotrebe i u roku od osam dana donese zaključak, koji dostavlja neposrednom višem rukovodiocu.