Radio-entuzijasta uhvatio beogradski Radio TRI u Temišvaru

Možda je Internet već na dobrom putu da potisne sve ostale vrste medija i objedini ih pod “digitalnim krovom“ beskonačnih mogućnosti. Međutim, kako romantika nikada neće umreti, tako neće ni radio. Uostalom, zapitajte se: postoji li neko ko “male ljude“ iz radio aparata ne doživljava kao kućne prijatelje?

Nekim fanovima radija njihove “čarobne kutije“ su više od izvora informacija i zabave. Njima je radio više čak i od hobija, već je način života. Zato je i usvojen radio-amaterski kodeks na svetskom nivou koji bi zbog svojih stavova, poput “radio-amater je uvek prijatelj drugima“, mogao da se primenjuje i na druge segmente društva.

Radio-amateri su, takođe, poznati po svom takmičarskom duhu sanjajući obaranje nekog svog ličnog rekorda u broju skupljenih QSL kartica – šarenih potvrda sa svih strana sveta da je jedan radio-entuzijasta putem kratkih talasa primio FM signal neke stanice iz druge zemlje, udaljene stotinama kilometara. Što više QSL kartica u kolekciji, to je misija stvaranja “svoje lične oaze“ na kratkim talasima sve bliža ispunjenju.

Iako se tehnički čini neverovatnim da neko putem kratkih talasa primi signal radio stanica iz udaljenih zemalja, zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama, veštini i upornosti radio-amatera to je i te kako moguće. Štaviše, dešava se i kod nas!

Rudolfa Takača su poslužili vremenski uslovi, a pre svega strast da upotpuni svoju kolekciju QSL kartica, te je svoje povezivanje sa Radijom TRI zabeležio i audio snimkom programa. Interesantna je činjenica da je Beograd od Temišvara udaljen oko 150 kilometara, a FM talasi pokrivaju radijus od 20 do maksimalno 40 kilometara. Poznavanje tehnologije i velika želja da čuje šta se dešava na “beogradskim talasima“ su pobedili.

Ovaj radio-entuzijasta iz Rumunije, kako je napisao u pismu Radiju TRI, uspevao je da uspostavi vezu i sa stanicama udaljenim čak i dve hiljade kilometara od njegove Rumunije. Potpuno neverovatno, zar ne?

Kako mnogi tvrde, istinita je i urbana legenda o srpskim radio-amaterima koji su tokom bombardovanja 1999. godine na starim ruskim radio stanicama uspevali da uhvate vojnu komunikaciju i tako informišu sugrađane o sledećim tačkama napada. Takođe, navodno su se i obraćali pilotima inostranih aviona koji su učestovali u bombardovanju. Kakva je to komunikacija bila, moguće je pronaći na Internetu, na snimcima ovih radio prenosa. Ovo je verovatno u skladu sa jednim od stavova svetskog radio-amaterskog kodeksa: “Radio-amater je rodoljub. Svoje znanje, iskustvo i svoje uređaje uvek je spreman da stavi u službu svog društva i otadžbine.“

Ukratko, radio-amaterska strast ne poznaje granice, a i digitalno doba joj ništa ne može.