Vlade Divac: Broj 21 otišao u istoriju Sakrementa
Legenda naše košarke, Vlade Divac, ostavio je trag na svim kontinentima gde je nastupao tokom bogate karijere, a dres u kome je igrao u Sakrementu, sa brojem 21 dobio je počasno mesto u Arko areni i više neće biti u upotrebi.
Sam je istakao kako mu je šest godina u Kingsima bio najdraži period, od ukupno 16 godina provedenih u NBA. Oproštajna ceremonija upriličena je Divcu tokom meča Sakrementa i Feniksa.
Kako si se osećao na dan oproštajne utakmice, dok si boravio u Sakrementu?
- Bio sam jako uzbuđen i sada bih se zaista ponovo zahvalio za divnu organizaciju, i porodici koja je bila uz mene. Istakao sam u više navrata da je tih šest godina koje sam proveo u Sakrementu bio jedan od najboljih delova moje karijere. Posebno sam ponosan na to što je moj dres i moje ime zabeleženo kao legenda kluba. Znao sam da imam puno fanova i drago mi je što je i njima i meni data velika čast za tako nešto.
Koliko ti priznanje znači?
- Jako puno, mada nisam o tome previše razmišljao u poslednje vreme, jer sam imao dosta obaveza. Moja porodica, koja je bila u Sakrementu sa mnom, samo je potvrda koliko mi sve ovo znači. Zaista je bilo divno čuti ljude na ulicama koji su komentarisali ceo taj događaj i velika je čast što me se ljudi i dalje sećaju.
Šta najviše pamtiš iz perioda igranja u Sakramentu?
- Sve je bilo dobro i voleo bih da sam i više od šest godina mogao da igram tamo. Svi su uvek govorili kako smo imali dobar tim, ali i pitali su se kako je moguće da nikada nismo osvojili prvenstvo. Moj odgovor je bio da smo se uvek osećali kao pobednici jer smo igrali s ljubavlju i željom. Dosta sam putovao po svetu i ljudi i dalje pričaju o našem timu. Bili smo internacionalan tim i valjda nas se svi zato i dalje toliko sećaju.
Kako si reagovao kada su te pozvali na ovaj događaj?
- Veoma emotivno, jer to je zaista sam vrh karijere, kada dočekate da Vas na taj način poštuju. Lepo je kada se napravi neka retrospektiva cele karijere, a ni u svom snu nisam mislio da će biti tako.
Koliko je sve ličilo na oproštaj u Srbiji?
- Nije bilo isto. U Srbiji smo prošli kroz Beograd, ali i kroz Prijepolje, grad u kome sam rođen. Svi moji prijatelji iz celog sveta su bili tu i imao sam želju da im pokažem da potičem iz jednog malog grada. Takođe, hteo sam svoj deci da stavim do znanja, kroz čitav program koji smo pripremili, uključujući i izložbu, da je u životu sve moguće.
Koliko si zadovoljan izveštajima koji su o tebi plasirani u Kaliforniji?
- Ne želim da pričam da neko govori o meni. To je pre svega priča o našem timu, igračima, trenerima... Bili smo mnogo uspešni, ljudi to cene i zato o nama rado pričaju.
Na kraju cele priče Divac je skromno zaključio kako je kao mali imao želju da bude prvi u školi i u gradu, a nikada nije pomislio da će doživeti počast od nekoga sa kim je proveo samo šest godina.
Tokom karijere u Kingsima Divac je propustio samo šest mečeva, a najbolju sezonu odigrao je 1999. godine sa 14.3 poena i 10 skokova po meču.
Oproštajnoj utakmici u Sakrementu prisustvovali su: Peđa Stojaković, Bobi Džekson, Kris Veber i Skot Polard, uz još 17 000 ljudi na tribinama. Divac je ovu ceremoniju iskoristio i za promociju organicacije HOD, pa su tako vlasnici kluba donirali jednu kuću raseljenim licima u Srbiji, a senator Kalifornije drugu.
Katarina Stojković
3. 4. 2009.