Osmogodišnji dečak se drogira pred majkom!

Novine sa ovakvom naslovnom stranom sigrno bi se dobro prodavale, a to što su vesti plod mašte novinara izgleda da ne bi bilo važno čitaocima željnim senzacije, ni vlasnicima novina željnih visokih tiraža.

"Biznis i finansije" su sajt koji se bavio ovom temom u tekstu pod naslovom "Kako se istina udavila u kadi".

Džimijev svet

U tekstu se navodi da je jedna od najpoznatijih i najbestidnijih novinarskih prevara lažni članak novinarke "Vašington posta" Dženet Kuk, koji je osvanuo na naslovnoj strani ovog lista 28. septembra 1980. godine.

Članak o osmogodišnjem dečaku Džimiju koji u sopstvenoj kući i pred svojom majkom ubrizgava sebi čist heroin odmah je izazvao uzbunu u javnosti, uključujući i vašingtonsku policiju i tadašnjeg gradonačelnika Mariona Berija.

Teks "Džimijev svet" je nakon mnogobrojnih pohvala u aprilu naredne godine dobio i Pulicerovu nagradu, što je bilo presudno za otkriće da je tekst čista izmišljotina od prvog do poslednjeg slova. Proverom je utvrđeno da su podaci iz biografije Dženet Kuk - više akademskih diploma sa nekoliko prestižnih američkih i evropskih univerziteta, kao i njena tvrdnja da tečno govori i piše na četiri jezika - lažni.

Tek nakon ovog otkrića, uredništvo "Vašington posta" se dalo u potragu da proveri izvore i podatke iz njene priče, da bi na sopstvenu sramotu shvatilo da "Džimijev svet" ne sadrži nijednu činjenicu, počev od one najvažnije - da osmogodišnji Džimi ne postoji, iako je i gradonačelnik Beri, odmah po objavi članka tvrdio da mu je taj slučaj poznat i da pomoć stiže što pre.

U zemlji Crvenih Kmera

Uredništvo "Njujork tajmsa" se otvoreno naslađivalo brukom koja je snašla najvećeg konkurenta, da bi ubrzo "mečka zaigrala i pred njihovim vratima". U "Njujork tajmsu" je 28. decembra 1981. godine, objavljena dramatična priča "U zemlji Crvenih Kmera", čiji je potpisnik bio slobodni novinar Kristofer Džouns.

Pored opisa mnogobrojnih opasnosti koje je morao da pretrpi da bi stigao do Kmera na teriotoriji Kambodže, priču je začinio i susretom sa njihovim vođom Polom Potom. Da se prevara otkrije, dokaže i obnaroduje na sva zvona pobrinuo se, naravno, "Vašington post", koji je dva meseca po objavljivanju članka plasirao vest kako zvaničnici Crvenih Kmera poriču sve navode iz Džounsovog teksta i negiraju da je imao bilo kakav kontakt sa njima.

Ubrzo se ispostavilo da je najveći deo opisa u tekstu "pozajmljen" iz romana Andrea Marloa o Kambodži "Kraljevski put", kao i da je u članku bilo mnoštvo vojnih i drugih nelogičnosti, te da je dvadesetčetvorogodišnji Džouns celu priču napisao ne napuštajući udobnost jedne španske vile, iako je uredništvu, pored lažnog teksta, uredno isporučio i lažne troškove za njegovu realizaciju, pišu "Biznis i finansije".

Sličan skandal u istom listu dogodio se 2003. godine, kada se ispostavilo da je 36 članaka dopisnika Džejsona Blera, koji su se bavili američkim žrtvama Drugog zalivskog rata i promovisali ovog dvadesetsedmogodišnjeg novinara u sam vrh istraživačkog novinarstva - svi redom izmišljeni. Bler ih je napisao u svojoj sobi, iako je u člancima ispisivao priče „uživo“ sa sagovornicima širom Amerike i uredno naplaćivao troškove od redakcije. Uredništvo je stalo iza njega čak i kada je okružni tužilac u Vašingtonu sazvao konferenciju za novinare da bi upozorio na Blerove izmišljotine, a nakon što je lažni izveštač konačno raskrinkan, on je u intervju „Observeru“ svoje izdavače nazvao idiotima i pohvalio se kako je uspeo da namagarči neke od najpoznatijih novinarskih imena.

Serijal o životu na Mesecu

Njujorški dnevni list „San“ se dosetio da život na drugim planetama može biti odličan recept za vrtoglavo podizanje tiraža i zaradu. Serijal o životu na Mesecu, koji je objavljivan u nastavcima čak šest nedelja, započet je u avgustu 1835. preciznim naučnim podacima o novom teleskopu koji je sa sobom poneo čuveni britanski astronom Vilijem Harksel u Južnu Afriku radi astronomskih osmatranja. Nakon ovog, prilično dosadnog ali uverljivog uvoda, čitaocima je uskoro najavljeno da se časopis dočepao priče stoleća - tajnog izveštaja koji je Harksel poslao Kraljevskom društvu u London, u kome je do najsitnijih pojedinosti opisao prirodne uslove na Mesecu i život njegovih stanovnika - sve zahvaljujući neverovatnim tehničkim mogućnostima novog teleskopa. Iz nastavka u nastavak priče su bivale sve neverovatnije, pa je „San“ ubrzo dostigao tiraž o kome su drugi mogli samo da sanjaju, uključujući i činjenicu da se o člancima uveliko raspravljalo i u američkim naučnim krugovima.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.