Marčelo

„Hvala vam što slušate moje tekstove, a još više što ih razumete!“ rekao je Marčelo za vreme svog koncerta, održanog sinoć, 4. aprila u Domu mladine. Marko Šelić – Marčelo i „Shock orkestra“ bili su fenomenalni! I, osim neverovatnog koncertnog ugođaja, imali smo prilike da saznamo da će „Marčelo, čovek iz naroda, voditi ovaj narod.“ Izašao je Milan Tarot lično da to kaže. I ima tu još mnogo iznenađenja...

Ovaj koncert je ustvari promocija trećeg Marčelovog albuma "Treća strana medalje".
Pre Marčela nastupio je hrvatski sastav „Elemental“, koga je publika odlično prihvatila. Više mladih ljudi punih energije na bini, prijemčive melodije, ozbiljni tekstovi. Nešto pre 23 h izlazi i Marčelo sa „Shock Orkestrom“. Pre nego što su počeli, 1200 nestrpljivih ljudi skandiralo je Še-lić Mar-ko.
Opšte oduševljenje kada Marčelo izlazi na binu, i počinje svoj nastup...

Nakon nekoliko stvari, pesma „Ponos“, i svi pevamo refren „Dotaći sunca zrak i to sam, znači i 100 put opeći dlan. Pa kad misle sve naj opet nisu - ja, svoju stvar najbolje znam sam.“
Inače, ovaj odlično izrežiran spot snimljen je u Paraćinu, Markovom rodnom gradu. U spotu su njegovi pravi roditelji, kao i prijatelji, „Ja volim grad, ali nikada celi grad“. Marčelo govori o ljudima koji kad prođeš ulicom obučen drugačije od ostalih pričaju „da mora da si narkoman“. O podršci „ Ljudi često greše oko toga šta je podrška, misleći da je to aplauz kad se slavi pobeda“. Govori i o onima koji kažu da ga je slava promenila „Ja ne dižem nos, ja od takvih dižem ruke...“, „Čuvam se promene, putem promene, a u džepu nosim snove sve, i samo ja znam domete...“
Ova pesma ,osim jakom tekstu i kompoziciji, duguje mnogo i Nensi, pevačici „Shock orkestra“. Tek kada na sceni potpuno „pusti“ svoj glas, doživljavamo ga onako kako treba. Ona je pomalo stidljiva, dok publika skandira njeno ime, a čulo se i „Ženi me, Neno“.

Marčelo je na bini siguran, i tu je kao riba u vodi. Publika ga obožava i prati, reaguje na njegove pokrete. On nijednom nije rekao „Ajmo svi“, ili „Ajmo sad, tapšite, pevajte...“ kao što obično na koncertu rade. Marčelo svojim glasom, pokretima tela, energijom, daje publici znak, i oni ga nepogrešivo slede.
Čuli smo i „Pozerište“, i to u petoj brzini. U jednom trenutku, Marčelo je rekao „Imamo dojavu da je Milan Tarot negde u publici. Molimo ga da dođe na binu i prorekne nam svima budućnost“. Nakon nekoliko pesama, u publici se zaista pojavio Milan, popeo na binu, stavio kapuljaču, i u svom stilu počeo da proriče budućnost na opšte oduševljenje.

Leteli su tu i crveni brushalteri, devojke su vrištale...

U publici je bilo dosta poznatih faca, kao što su autorka emisije "Kao sav normalan svet" Tanja Peternek, Goga Grubješić (suvlasnica agencije "Super Star World Wide"). Koncert su pratili i Markovi roditelji.

Negde na pola koncerta imali su kratak nastup i „Momci iz najzagađenijeg grada, ali najzdraviji ljudi“ (kako ih je Marčelo predstavio) - „Iskaz i svedoci“. I DJ Raid, skreč majstor, pokazao je šta ume.

Drugi deo koncerta ličio je pomalo i na pozorište. Za pesmu „Dole“, Marčela su doveli „lekari“ a on je bio u ludačkoj košulji. Za stvar „Duh iz boce“ bio je tu kafanski sto... Marčelo je pokazao da je multitalenotvan, odlično piše, sjajno glumi, i to dok repuje.
Jednu pesmu izveli su i sa grupom „Kal“.

Marčelo ima besprekorne tekstove koji bi mogli da se pretoče u knjigu. Stalno analiziranje stvari, nemirenje sa nepravdom, traganje za ljubavlju, osvrtanje na zlobne komentare i saplitanja, emocionalna inteligencija, stvari su koje mu „pomažu“ da njegovi tekstovi budu najbolji na domaćoj rep sceni. Takođe, svežinu mu daju eksperimentisanje sa muzikom, mešanje „žanrova“, od etno do rege stilova.

Marčelu često zameraju što pominje politiku, ali zar politika nije sastavni deo naših života? Zar nam ona u velikoj meri ne kreira život? „Svi smo senke prošlosti, sutra je juče, gde smo danas ja i ti?“ Marčelo nikome ne ostaje dužan, i za svakog ima poruku u svom stihu.

Neka stih bude i završetak ovog teksta:

„Deca tuđih nada,
deca malog grada,
čemu ta ljutnja,
na šta u stvari spada?
Na nas jer nismo to što ste hteli od nas,
Il’ na vas što to niste videli ranije...“

Tekst: Nada Veljković
Foto: Sanja Knežević