U Srbiji neko jede za 200, a neko za 7.000 evra

Tema o kojoj je, pre nekoliko godina, dugo brujala Srbija bila je plata visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije i prvog čoveka "Srbijagasa" Dušana Bajatovića. Jedan beogradski list tvrdio je da Bajatović mesečno uz sve funkcije koje ima zaradi 1,2 miliona dinara. On je sve to oštro demantovao, ali i dalje je ostalo nepoznato koliko Bajatović zaradi tokom jednog mesca. U isto vreme spremačica u školi jedva uspe da zaradi 18.000 dinara.

Plata radnika u srpskim velikim trgovinskim lancima je 19.000 dinara plus markica, prekovremeni rad se ne plaća. Lektor u nekoj izdavačkoj kuć može da zaradi svega od 7.000 do 8.000 dinara, prodavačica u butiku 16.000 dinara, a radnik obezbeđenja ni toliko, i to ako ima sreće da dobije platu.

Sa druge strane veoma unosan posao u Srbiji jeste posao stečajnog upravnka. Tvrdi se da stečajni upravnici zarade oko 200.000 dinara mesečno. Nije tajna da stečajni upravnik u Sremskoj Mitrovici imao mesečnu bruto platu od oko 12.000 evra, više od direktora uspešnih preduzeća i vodećih banaka.

Kako se živi od 40.000 dinara?

Statistika tvrdi da je prosečna neto zarada u Srbiji u spetembru 2012. iznosila 40.258 dinara. I nekako bi još moglo da se živi od toga da skoro svako ne mora da pomaže i nekog bez posla.

U Srbiji je nezaposlen svaki četvrti radno sposobni građanin. Pa sada zamislite kako živi kasirka od 20.000 ako joj muž ne radi. Ekonomista Miroslav Zdravković je podelio prosečnu zaradu sa brojem stanovnika Srbije. Prema Zdravkovićevoj računici u maju ove godine prosečni građanin Srbije na raspolaganju je imao 9.917 dinara. Novosađani su mogli najviše da troše, po 18.430 dinara mesečno, a žitelj Opova svega 1.660 dinara.

Sindikati tvrde da su zarade menadžmenta najviše u javnim preduzećima koja se već godinama vode kao neki od najvećih gubitaša u Srbiji.

Ima se, može se i kod gubitaša

Srpska stvarnost je da neki radnik svakog meseca od svoje crkavice od 20.000 dinara finansira rad „bužetskih monstruma“ koji uglavnom radno vreme provode igrajući igrice, čitajući novine i čekajući kraj radnog vremena, na potezu su sinidikati.

Aleksandar Titović, potpredsednik GO UGS „Nezavisnost“ i član Socijalo – ekonomskog saveta Republike Srbije kaže za „Nadlanu.com“ da je raspon zarada u javnim preduzećima najveći na Aerodromu „Nikola Tesla“, JAT-u, Telekomu. I dok neki još preprčavaju nerazjašnjenu aferu Bojan Krišto, koji se tereti da je 2008. godine nezakonito oštetio „Aerodrom“ za više od šest miliona dinara, neki honorarno zaposleni u ovoj firmi nisu sigurni da li će dobirti honorar.

- U javnom sektroru su veliki rasponi plata u menadžmentu od 100.000, pa do čak 700.000 ili 800.000 dinara. Menadžeri na lokalnom nivou imaju manje zarade, ali rukovodioci javnih preduzeća gde je većinski vlasnik vlada Srbije, kao što je Telekom, broje zaradu od 500.000 do 600.000 dinara – kaže Titović.

On navodi podatak da su neka javna preduzeća veliki gubitaši i da njhovi menadžeri još nisu smanjili svoje zarade. Kao posebno nepravedan naglašava novi Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Iako taj Zakon ograničava zarade direktora na 160.000 dinara on predviđa smanjenje zarada zaposlenima sa niskim primanjima, objašnjava Titović.

Na primer vozač, sa srednjom stručnom spremom, koji je do sada imao platu 55.000 dinara može da primi prema novom Zakonu samo 27.000 dinara.

- Šta je postignuto Zakonom, ako se zarada smanji i direktoru i kafe kuvarici. To je urađeno nespretno i malo to nije pošteno. A ovaj Zakon nije bio na dnevnom redu Socijalno – ekonomskog saveta RS, niti su sindikati razgovarali sa predstavnicima Vlade – kaže Titović, koji se nada da će vlada sigurno promeniti pojedine odredbe ovog zakona koji nanose štetu radnicima sa skromnim primanjima u javnom sektoru.

(old_image)

U Srbiji oko 50.000 zaposlenih ne primi ni jedan dinar mesečno

Unija poslodavaca Srbije tvrdi da je, prema njihovim podacima, zarada najniža na jugozapadu Srbije, gde zaposleni jedva zarade 20.010 dinara.

- Nije zanemariv podatak da se oko 50.000 zarada ne isplaćuje jer je firma u stečaju ili restituciji. Najveće zarade imaju menadžeri od 700.000 do 800.000 dinara i to u kompanijama koje dobro posluju – kaže za „Nadlanu.com“ portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.

On tvrdi da su u Srbiji problem skromne zarade u privredi koje su na republičkom nivou od 30.000 do 33.000 dinara.

- Te zarade iznose 75 odsto od prosečne zarade u javnom sektoru koji se finansira preko budžeta, a Srbija je neslavni evropski rekorder kada je u pitanju finansiranje zaposlenih u javnom sektroru. Nezamislivo je igde u razvijenom svetu da je javni sektor atraktivniji od sopstvenog biznisa – kaže Rajić.

On potvrđuje priču da su neki menadžeri usled krize smanjili sebi zarade, ali napominje da su to više glasine.

- Plate je, samo zato što je morao, snizio uglavnom menadžment u preduzećima koja slabo posluju – tvrdi Rajić.

Ko ne prima platu?

Kako saznajemo u Zavodu za statistiku Republike Srbije, prema podacima iz meseca marta 2012. zaradu nisu primila 44.985 lica. Istraživanje se odnosi na pravna lica, bez preduzetnika.

Nadležni u Zavodu objašnjavaju da ovaj podatak, ipak, ne znači da su to lica bez bilo kakvih primanja.

- To se veoma često pogrešno tumači, kao da u to zaposleni bez zarade, ali tu je najveći broj onih koji su na bolovanju, jer oni ne primaju zaradu, vec naknadu od Fonda za zdravstveno osiguranje – pojašnjavaju za „Nadlanu.com“ u Zavodu za statistiku.

Prema podacima Zavoda u martu 2012. u Srbiji je bilo 1.024.006 zaposlenih od kojih mnogi ćute i pričaju da je dobro da imaju bilo kakvu zaradu.