Cranberries overili Beograd

Na tribinama „stiskavac“, a u drugom delu partera korzo – takva je slika bila oko 20 h, kad je zvanično zakazan početak koncerta. Bend se, vrlo profesionalno, pojavio na sceni sa samo 15 minuta zakašnjenja, te je prisutnima odmah bilo jasno da će, ukoliko koriste gradski prevoz, laganica kući, u kom god delu Beograda da su, kao i nedavno kod JLo, koja je takođe završila šou u „laku noć deco“ terminu.

Fotogalerija sa koncerta

Prvi Cranberries zvuci su doneli nemir, pometnju, čudne face, makar u parteru. Čak i oni koji na koncertima nisu preterano kritički usmereni ka ozvučenju, a tu spada i vaš izveštač, konstatovali su da je, premeštanjem koncerta iz Kombank Arene u četiri puta manji prostor, izgleda „prenet“ i razglas, pa je krajnji rezultat bio, u tom pogledu, prilično loš. Netom se, u poslednje vreme, šire komentari da Dolores glasovno nije više ono što je bila, međutim, usled pomenutih zvučnih manjkavosti objektivan je sud na tu temu bilo teško steći. Činjenica je da je u dobrom delu koncerta „šmirala“, mikrofon je ka publici prečesto bio usmeren.

Krenulo je uz „Analyse“, prvi singl sa njihovog petog albuma „Wake Up And Smell The Coffee“, a već pod brojem dva bio je jedan od top hitova, „Animal Instict“. Dolores je, o iznenađenja, saopštila da joj je „jako drago što je u našoj divnoj zemlji“. Usledili su, ubrzo, takođe opaki aduti, „Just My Imagination“ i „Twenty One“, pa – „Linger“ i sve ruke u vazduhu. Opustiše se brojni „33+“ koji tinejdžeri behu kad je to megahit bio.

Niz dobro znanog nastavljen je i uz „Free To Decide“, ali – moralo je da se predstavi i nešto novo, sa povratničkog albuma „Roses“. Reakcija na „Fire And Soul“ i „Tomorrow“ pokazala je da se nije to još baš dobro primilo u Srba.

I Can't Be With You“ je, naravno, sušta suprotnost tome, no, ubrzo je usledio povratak na „Roses“ gde je najbolji utisak ostavila „Show Me The Way“. Bend iz šetnje „prva druga treća pa opet druga“ ubacio direkt u petu brzinu sa „Salvation“/“Zombie“ finišem i – kad pre kraj a nema ni deset sati !? Dobro, znalo se da do „pravog kraja“ ima bar još malo, a kad je u pitanju poker bis pesama, najbolju su prođu imale uvodna „No Need To Argue“ i definitivno završna, koju su mnogi čekali, „Ode Ty My Family“ (po srpski „ode mi porodica“).

Bili su nam Cranberries. I prošli. Šteta što ranije nisu došli. Duga je pauza učinila svoje – nema više mesta rečima „euforija“, „histerija“... Bio je to jedan, uz sve manjkavosti, dobar (skoro) dvosatni koncert koji nas je, pomalo setno, podsetio na „krenberomaniju“ devedesetih.

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.