Stanje u srpskom zdravstvu: Nezadovoljni i lekari i pacijenti
Kapitacija kao način plaćanja, efikasnost izabranog lekara meri brojem pregleda, što je u direktnoj suprotnosti sa kvalitetom usluge i posvećenosti pacijentu. Neki lekari imaju i više od 2.000 pacijenata pa ovima zdravstvena usluga nije dostupna uvek kada bi želeli. Normativi zahtevaju da lekar opšte medicine ima 36 poseta dnevno.
"Međutim to se nikada ne završi na 36 nego to bude 40 i 50 poseta. Nikad ne može da se predvidi koliko će koji pacijent da se zadrži, da se ne bi dugo čekalo na preglede. Mi preglede zakazujemo. Pacijenti su dosta zadovoljni sa tim zakazivanjem znači određeno vreme posvetimo pacijentu i sad između dva zakazana pacijenta uvek primimo nekog nezakazanog koji je hitan" kaže Vesna Vujičić, direktorka DZ „Savski venac“.
Učinak izabranog lekara meri se i na osnovu vrednosti prepisanih lekova po pacijentu. Ako lekar prepisuje jeftinije lekove imaće veću platu. Iz Fonda im prete visokim kaznama ukoliko pravila prekrše. Tako je lekarima DZ "Palilula" izrečena kazna od 350.000 dinara jer su dijabetičarima prepisivali analogne insuline po zahtevu specijaliste iz bolnice. I dok pacijent očekuje savremenije lekove, izabrani lekar ne sme da mu ih prepiše jer su skupi.
"Lekar koji želi da ostvari bolju zaradu, odnosno maksimalnu ocenu u toj kategoriji racionalnosti trebalo bi da propiše lekova izabranom pacijentu u vrednosti od 600 dinara. Kad to podelimo na tri meseca dobijamo sumu od 200 dinara. Kapitaciona formula je nešto što u ovom trenutku nije dobro ni po lekare ni po pacijente", rekla je Slavica Sofronić, potpredsednica SLFS za primarnu zdravstvenu zaštitu.
Lekari apeluju da se jasno definiše paket usluga, kako bi svaki pacijent znao koja su njegova prava iz zdravstvenog osiguranja. U Domovima zdravlja povećan je i broj dijagnostičkih procedura, ali ne i broj lekara u specijalističkim službama. Problem je i sa kućnim lečenjem jer ekipa ima malo, a bolesnih je sve više. Najviše nedostaje lekara opšte medicine. Zbog premora sve su češća i bolovanja lekara.
"Za tri i po godine koliko sam ja direktor Doma zdravlja oko 130 ljudi je pošlo u penziju, imali smo mogućnost svega 12 ili 13 ljudi da zamenimo. U ovom trenutku zaista, opšta medicina, pedijatrija, ginekologija ne, ali te dve najveće službe trpe zbog manjka kadra. Da ne pričamo da je starosna struktura jako loša, izuzetno loša, preko 80 lekara u našem domu zdravlja je preko 55 godina, 24 preko 60 godina", rekla je Slavica Kalezić Milošević, direktorka DZ „Palilula“.
Lekari upozoravaju i da je neophodna bolja saradnja između različitih nivoa zdravstene zaštite, kako bi zdravstvo postalo efikasnije a usluga pacijentu dostupnija.
(B92)