Besparica jedan od glavnih uzroka nasilja u Srbiji

U manjini su oni koji smatraju da i porodica sama treba nešto da preduzme, dok stručnjaci upravo u tome vide deo rešenja.

Urušen sistem vrednosti u društvu, loš obrazovni sistem, ali i nedostatak perspektive razlozi su zbog kojih građani smatraju da je nasilje u Srbiji u porastu. Ipak, akcenat stavljaju na generalno lošu ekonomsku situaciju koja je još više došla do izražaja protekle tri, četiri godine, piše "Blic".

- Kriza i stres uzrokovan nemaštinom čine ljude nervoznim i sklonim konfl iktima. Osim toga, mnogi građani slažu se u tome da bi manje dolazilo do nasilja kada bi mladi imali posao - objašnjava Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je uradio istraživanje na temu nasilja.

Građane u velikoj meri brine nasilje povezano sa narkomanijom, kao i nasilje u porodici, a kada je reč o kriminalu, najviše se strahuje od sitnog uličnog kriminala. Ipak, vrsta nasilja koja ih najviše brine je vršnjačko nasilje po školama.

Zabrinuti zbog dece

- Ova vrsta nasilja se najčešće prevodi kao siledžijstvo, zlostavljanje i fizičko ili mentalno maltretiranje između vršnjaka. Ova vrsta nasilja najviše plaši ljude jer žrtve mogu da budu njihova deca. Najrasprostranjeniji vid je verbalno nasilje, odnosno spletkarenje koje deci, za razliku od odraslih, veoma teško pada jer im je vrlo bitno da budu prihvaćeni u društvu. To podrazumeva i nazivanje pogrdnim imenima, ali i fi zičko nasilje - kaže Smilja Grujić, psiholog i mentor u programu „Škola bez nasilja”.

Ona nije mogla da kaže da li je ova vrsta nasilja u porastu, ali ističe da se danas mnogo više govori o tome, kao i da su ljudi sve svesniji te problematike.
- Kod nas kao da se razvija kultura nasilja, odnosno ono se veliča, često mu se daje legitimitet na taj način što nešto što se nasiljem postiže postaje društveno prihvatljivo - priča Grujić.

Mladi najviše primećuju nasilje

Istraživanje Beogradskog centra pokazalo je da većina građana (74 odsto) smatra da je poslednjih godina nasilje u Srbiji povećano. Ovaj procenat je u Beogradu najveći (84 odsto), dok stanovnici Vojvodine to najmanje primećuju (67 odsto). Starosna grupa koja nasilje najviše primećuje jesu mladi (82 odsto).

Država i porodica

Građani Srbije smatraju državu glavnim krivcem za postojanje nasilja. Pod državom misle pre svega na Vladu, a postoji razočaranost radom i sudske vlasti koja ne primenjuju zakone i na taj način umanjuju bezbednost građana.

- Mnogi ispitanici koje smo intervjuisali po celoj Srbiji veruju i da su političari povezani s ekstremističkim i navijačkim grupama, zbog čega nasilje koje one čine često prolazi nekažnjeno - priča Đokićeva za Blic.

Ipak, dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka smtra da je pogrešno da se država smatra najodgovornijom za nasilje, i ističe da je za ponašanje pojedinca najzaslužnija porodica, jer je to prvo mesto gde se deca socijalizuju i gde se uči način ponašanja.

- Država može da bude posredno odgovorna što, recimo, nije stvorila ambijent da porodice i život u njima funkcionišu normalno. Kriva je i zbog toga što počevši od porodice i škole pa nadalje nije uspela da uvede neki red. Ne mislim da je dobro što se očekuje od države reši sve, niti mislim da ona to može da uradi. Međutim, ono što može jeste da obezbedi ambijent za normalan život, pa time i razvoj dece, ali i da pokaže malu toleranciju na nasilje - kaže dr Cvetićanin.

On kaže da je poslednjih godina prisutan trend da se država okrivljuje za svašta i dodaje da možda ne bi bilo loše malo pogledati i ispred svog dvorišta. Izgleda, međutim, da smo malo spremni na to, jer, kako je pokazalo ovo istraživanje, iako smatraju da bi trebalo nešto preduzeti, građani misle da oni sami ne bi trebalo ništa da urade.