Beskućnici nevidljivi za državu, a čak petina njih visoko obrazovano
Trećina beskućnika nema nikakav izbor prihoda, a oni koji skupljaju sekundarne sirovine zarade jedva 4000 dinara mesečno. Čak petina beskućnika ima visoko obrazovanje, ali tokom godina provedenih na ulici zaborave sve što su znali, samim tim i sposobnost da zarade novac za preživljavanje.
Većina beskućnika novac dobija prosjačenjem, a prehranjuje se ostacima hrane iz kontejnera.
"Rekao bih da je glavni problem sa beskućnicima to što nisu prepoznati od strane društva i sistema.Termin beskućnik u našem sistemu ne postoji to je jedan problem gde smo mi zaostali doasta u odnosu na ostatak evrope u definisanju sistema kako se definiše beskućništvo postoji tendencija da se to usvoji na svetskom nivou a kod nas taj problem nije još definisan", kaže Marko Tomašević stručni saradnik Crvenog krsta.
Po zakonu beskućnici imaju pravo da se prijave na adresu centra za socijalni rad i tako ostvare pravo na dokumenta i socijalnu pomoć, ali kako kaže zaštitnik građana Saša Janković, bez obzira na sve pritiske, u centrima za socijalni rad ne primenjuju ovaj zakon. On navodi da je donet još jedan podzakonski akt koji bi pomogao u sprovođenju zakona, ali nadležni ministri nisu u zakonskom roku potpisali taj akt.
"Postoji otpor u centrima za socijalni rad da se prihvate za njih tog novog posla. Ja to ne mogu da opravdam, ja znam da oni imaju mnogo posla ,ali to je jednostavno njihov posao, prirodno pripada centrima za socijalni rad, tako je u drugim zemljama i u ovom momentu samo nemoć ljudi o kojima se radi, nezainteresovanost šire javnosti za rešavanje tog problema i neodgovornosti izvršne vlasti prema sprovođenju stoji na putu ostvarivanja prava naših građana", kaže zaštitnik građana Saša Janković.
Zahvaljujući neažurnosti nadležnih, većina beskućnika i ovu zimu dočekala je bez prava na lična dokumenta i socijalnu pomoć. Prezimiće u napuštenim lokomotivama, šahtovima toplovoda i ruševinama kuća.
(B92)