Exitov dnevnik naše saradnice
Znate šta me zanima – po čemu razlikovati prethodne "Exite"? Pazite, radi se o ozbiljnom broju 06 (odnosno 07, jer je nulti zakuvao sve od moćne ideje ''IZLAZA'' do za većinu nezamislivog provoda van Bgd). Šta/Ko Vama budi sećanja na prvi ili, recimo, peti "Exit"? Ekipa s kojom ste krenuli ka NS? Ili još bolje, neko fino poznanstvo na travici?
U kom god smeru čeprkali po ličnoj "Exit" - istoriji sve se ipak vrati na asocijacije tipa ''one godine kada su nastupali 'Stereo MC's''', ''leto kada nam je 'Monetarni udar' prodavao optimizam'', ''sećate se rođendana Roisin Murphy (malo je bila pod uticajem domaće ljute, ali i dalje fenomenalna)'', ''dočekasmo i 'Massive Attack''', ''kako smo bili 'only happy when it rains' '' ili ''Jack & Mag White na Teslinom putu''...
Da li je to bilo 2001. ili 2005. nije ni bitno, utisak je ostao zauvek. U stvari, činjenica da taj utisak godinama postaje snažniji jeste razlog zašto "Exit" ne postaje višednevna fešta u čast mrmota što od ulaska u bus do penjanja na ''đavu'' ozbiljno preti da postane. Previše subjektivno? Molim lepo, staž od nultog mi to dozvoljava, plus prihvatam da sam sama kriva što sebi svakodnevno priređujem ''Batajnica, dve Pazove, Inđija, zeleno, zeleno, e sad smo blizu'' klackanje u busu (btw, pohvale za organizovan prevoz!).
U kamp s radošću odlazim u prijateljske posete, donosim vanilice i čaj, ali u vreću i Velingtonke bih samo zbog "Glastonberija". Ipak, na Worhty farmi se ruča uz Coldplay, New Order i Razorlight, večera uz The Coral, Killerse, Kaiser Chiefs i Joolsa Hollanda, da bi vas u pomenutu od kiše mokru vreću poslale moćne reči Mikea Skinnera, Layo & Bushwacka i Stereo MC's. Jedan Glasto dan jeste kao jedan ceo "Exit", ali samo muzički, jer je u NS atmosfera neviđena što potvrđuju i sami izvođači. Teško da bi organizatori Glastonberija i uz najjaču finansijsku konstrukciju isterali na ovim prostorima, u ono vreme nešto slično "Exitu" i uspeli pri tom da stvore pozitivan imidž jednom gradu i državi (ovaj deo shvatite potpuno romantično, jer teško da i pet fenomenalnih "Exita" može da popravi ono što ''puževi'' samo jednom izjavom pokvare).
Generalno, od početka primećujem da bi po Glasto modelu mogao malo da se pojača, odnosno aktuelizuje Main Stage, a da pri tom bude zadovoljna i brojna ekipa koja se raduje bendovima svoje mladosti. Dance Arena i ostale bine mogu bez problema da se postave bilo gde u svetu i da niko ne nađe mane. Jedino taj Main godinama nikako da mi potpuno ispuni srce... Do juče!
Pretprošle godine sam ih čekala, prošle otvorila kladionicu da će doći, a ove sam rekla ''ako ne dođu, ja ne idem''. Neko je ko zna koliko godina čekao "The Cult " (kažu da su bili manje-više zadovoljni jučerašnjim nastupom, koji sam ja presedela na travi uživajući kako drugi uživaju), a ja sam čekala da Alex Kapranos ispred mene uradi ''ono'' s obrvama. I ne samo da je radila ''the obrva'', nego on jasnije kaže ''hvala lepo'' od mog komšije! I ne samo on, nego svi članovi "Franz Ferdinand" ekipe su toliko upečatljivi da je potpuno jasno što su tako neverovatno brzo postali zvezde. Bubnjarevi brčići, mornarska majca basiste, prćast nosić gitariste... Vidi se da su bili umetnici pre nego što su postali ljubimci devojčica svih uzrasta. Jedinstveni su, fenomenalno zvuče uživo, poštuju publiku, a toliko pozitivne energije sa bine skoro nisam osetila. Ljudi čak prilično dobro vladaju i njihovim stihovima što je verujem i njih oduševilo. Congrats boyz & hope to c ya again soon!
E da, zaboravih da vam odmah priznam da sam "The Cardigans" slušala poslednjih 15-ak minuta (pomenuti bus kreće u 19h) i nešto mi nije ni žao. Nekako mi Nina Person lepše zvuči na radiju u kolima.
Ne znam kako izgleda vaša turneja po tvrđavi, ali ja sve volim da čekiram. Svuda me ima, pa makar i na pet minuta. Ali nekako uvek završim na Crossroads Stage-u uz hitiće. Tj. tako je bilo svih prethodnih godina, a sada sam se nešto šokirala oštrim zvucima koji su odatle dolazili. Gde je onaj simpatični nasmejani DJ koji je puštao pesmice uz koje se vrti kukovima? Čemu disko kugla, ako ne šljašti uz prave stvari. Popravite to danas da se ne ljutim 🙂
Obišla sam i štandove nevladinih organizacija, bioskop. Fino, raznovrsno, super što sve to postoji. Šacnula sam i Suzanne Vega, ali nešto mi nije legla njena melodija. Možda u nekom zadimljenom klubu gde se priča o filozofiji uz dobro vino, teško da to može uz Cocktu (btw prilično me nervira taj sponzorski monopol nad pićima). Tu je bio i Rundek – uvek užitak, ali nije se imalo previše vremena, jer se poklapao sa Mainom.
Ludo se plesao i latino! A hoperi su bili verni svom stage-u, ali ja čekam Elemental, Marčela i Škaba tako da sam ovog puta tu ''rupu'' samo pogledala i otplesala do Dance Arene, koju od ''milošte'' zovem Grotlo. Tu energija stvarno postaje vidljiva i potrebna je kondicija slična cicama iz spota ''Call on me'' da bi se sve to moglo ispratiti. Znači, trenirajte na vreme da ne bi presedeli na stepenicama masirajući stopala.
Tri days to go, a ja osećam da nema šanse da neko premaši "Franz Ferdinand". 'Ajde videćemo...
I zapamtite:
Words of love, words so leisured
Words are poisoned darts of pleasure
Tied and so you die
Drugi dan:
Treći dan:
Četvrti dan: