Štrajk na ulici u Srbiji samo ako se prijavi policiji

Novi predlog zakona štiti štrajkače samo dok se obustava rada odvija u poslovnim prostorijama, a izlazak na ulice mora se prijaviti MUP-u.

U sindikatima su nezadovoljni takvom odlukom, dok u resornom ministarstvu tvrde da je novi zakon na strani radnika.

Predviđeno je da taj zakon štiti štrajkače na radnim mestima, a van njih - zakon o javnim okupljanjima. Ipak na ulicu je moguće izaći, ali samo ako se skup prijavi policiji.

“Zakon o štrajku se sužava na mesto održavanja štrajka - to je radno mesto zaposlenih, prostorije poslodavca ili poslovni krug poslodavca. Sve što je van toga ne podleže zakonu o štrajku, nego odredbama zakona o okupljanju građana. Dakle zaposlenima nije zabranjeno da svoje nezadovoljstvo izraze ili na ulici ili na nekom drugom mestu, ali to onda prevazilazi ono mesto kao mesto predviđeno zakonom o održavanju štrajka”, ističe Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, prenosi B92.

Dok u Ministarstvu tvrde da se na taj način efektivnije štite prava radnika u štrajku, kao i da će biti jasno utvrđen minimum procesa rada, sindikalci smatraju da takozvani Lilićev zakon iz 1996. godine nije ni trebalo menjati.

“Ako je štrajk kao što je svuda u svetu, obustava rada na radnom mestu, to je već regulisano zakonom, ako hoćete da regulišete protesete na ulici pa onda ih regulišite zakonom o protestima, a ne da te dve stvari stavite u istu vreću i onda nemate ništa drugo sem nekog novog kalambura. Zakon o protestima, nek rešava proteste, zakon o štrajku štrajkove”, kaže Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost”.

Sociolog Vladimir Vuletić kaže da se novim zakonom ipak štite radnici u štrajku, iako je strogo definisano dokle taj zakon seže.

“Dakle radi se samo o tome da zaposleni nisu dobili onu mogućnost koju bi inače želeli a to je da njihovi protesti odnosno štrajkovi budu vidljiviji za javnost, da na taj način steknu mogućnost neke šire javne podrške. Istina i ovaj novi zakon špodrazumeva da je mogiuće organizovati štrajkove solidarnosti, ali naravno ako ste nevidljivi za javnost, onda je naprosto vaša moć u znatnoj meri smanjena”, kaže on.

Nešto će novim zakonom ipak biti povećano, a to je uloga Agencije za mirno rešavanje sporova, koja po prijavljenom štrajku ima rok od 10 dana da pomiri strane u konfliktu.

Pored toga biće jasno definisan minimum procesa rada, koji je ranije određivao poslodavac ili ga uopšte nije bilo, kao i to da pripadnici Vojske, Bezbednosno-informativne agencije, zaposleni u Hitnoj pomoći i Kontroli letenja neće smeti da štrajkuju.