Dvojezičnost u Hrvatskoj: Posao se traži i na latinici i na ćirilici
Najveći otpor iskazuje se prema ćirilici. Hrvatska desnica traži desetogodišnji moratorijum, a Srbi povratnici, uglavnom, su ravnodušni i smatraju da ima „prečih problema“ od dvojezičnih tabli, javlja Radio Slobodna Evropa.
„Tabla je - tabla, a posao je -posao! Samo da je posla, ništa drugo, bilo na ćirilici ili latinici, nije bitno.“
Rezignirani stav 30-ogodišnjeg Predraga Momčilović iz Vojnića, deli protjerana Hrvatica Nina iz Mrkonjić Grada, koja u Vojniću živi od od „Oluje“:
„Neke druge stvari su važnije i vrednije nego dvojezično pismo. Posao i standard, to je po meni prioritet.„Ma mogu napisati i na japanskom, meni je svejedno“, dodaje Ninin komšija Mate.
Slično doseljenom Hrvatu Mati govori i 60-ogodišnja Mila, Srpkinja povratnica iz Malešević Sela:
„Meni je važno da ja dobijem penziju, da imam to zeru zdravlja, da imam svoj mir, da me nitko ne dira i da ja nikoga ne diram. Ništa mi ne mora da piše - ja kući znam doći.“
Puno bi im, kažu, draže bilo da im uvedu više autobusa, da ne moraju kilometrima pešačiti do prve prodavnice ili ambulante.
Slične priče, kako javlja Radio Slodobna Evropa, mogu se zabeležiti u većini povratničkih mesta Like, Korduna, Dalmatinske zagore. Predstojnik Saveta za nacionalne manjine Aleksandar Tolnauer podseća da je reč uglavnom o starijem i niskoobrazovanom stanovništvu, kojem je, uz ugroženu egzistenciju i loše uslove života, zagarantovano pravo na dvojezičnost ovog trenutka doista manje važno:
„Kad ljudi zapadnu u depresivna stanja, kad su rezignirani i razočarani onda im je, kako kažu stari Zagrepčani, više 'vuršt' (svejedno) i levoga i desnoga i prava i neprava, kad nema posla i ne vide perspektivu. Ljudi su apsolutno rezignirani, apsolutno frustrirani - i to ne samo 'manjinci' nego i Hrvati. “, kaže Tolnauer.
Dosad se dvojezičnost u Hrvatskoj uglavnom poštovala u Istri, sa italijanskim jezikom i pismom, pa čak i tamo gde Italijani ne čine trećinu stanovništva, zatim u Slavoniji i Baranji – mađarski, češki i slovački jezik. Najveći otpor ćirilici pružaju desne stranke i deo branitelja u Vukovaru.
Hrvatska stranka prava Dr. Ante Starčević pokrenula je i peticiju kojom traži desetogodišnji moratorijum na uvođenje dvojezičnosti u Vukovaru.