Zanimljiva izložba otkriva 10 pitanja koja i dalje muče nauku

0

Koja pitanja nauke još nisu rešena? Pregled najvećih naučnih zagonetki može se videti na novoj izložbi Centra za promociju nauke „Glasam za nauku”. Ova izložba, otvorena za javnost od 15. do 30. januara u Galeriji nauke i tehnike SANU, u Ulici Đure Jakšića 2, prikazuje deset otvorenih pitanja koja naučnici još nisu odgonetnuli i koja predstavljaju najveće izazove u deset različitih naučnih disciplina.

Selekcija predstavljenih nerešenih naučnih problema je inspirisana člankom “Ten unsolved mysteries”, koji je u novembru 2011. u časopisu “Scientific American” objavio čuveni engleski fizičar, hemičar i popularizator nauke Filip Bol, urednik časopisa “Nature”. Centar je ovu izložbu prvi put predstavio na Festivalu nauke u Beogradu u decembru, a posetioci u okviru izložbe mogu da glasaju za jednu od naučnih tema koja ih najviše zanima. Glasanje je u toku i na sajtu glasamzanauku.cpn.rs.

1. Od čega je nastao život? (Biologija)

Kako je sve počelo? Šta se zapravo desilo sa sasvim običnim neorganskim molekulima koji su se spojili u primordijalnoj supi? Kako su počeli da procesiraju energiju i reprodukuju se – što su dve osnovne osobine života?

2. Kolika je masa sveta koji ne vidimo? (Fizika)

Poznata materija čini samo 4,6 odsto mase univerzuma. Sva ostala masa je nešto što još ne možemo da vidimo, izmerimo i objasnimo.

3. Kako okruženje utiče na gene? (Genetika)

Nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi i od interakcije između gena i sredine. Zato u različitom okruženju neće biti jednaki čak ni blizanci sa potpuno istim genima. Ili ipak hoće? Ovo pitanje intrigira naučnike i javnost otkad smo upoznali njegovo veličanstvo gen.

4. Kako mozak misli? (Neuronauke)

Neki neuroni u mozgu konstantno generišu akcioni potencijal, dok drugi sve vreme „ćute“, a onda najednom postanu hiperaktivni. Kako to sve mozgu uspeva?

5. Koliko ima hemijskih elemenata? (Hemija)

Ima li ograničenja za broj nukleona koji mogu da se nađu zajedno i čine jedno atomsko jezgro? Dok hemičari otkrivaju elemente sa sve većim i većim atomskim brojem, postavlja se pitanje dokle će to ići.

6. Šta sve možemo da napravimo od ugljenika? (Nanonauke)

Ugljenik ulazi u sastav svega što je živo. Da li se od njega mogu napraviti i računari koji će biti moćni kao žive ćelije?

7. Kako da iskoristimo solarnu energiju? (Materijali)

Svi novi, obnovljivi izvori energije koji poslednjih decenija ulaze u upotrebu pokazali su neka ograničenja. Najčistiji i konstantan među njima, Sunce, ostao je relativno slabo iskorišćen iako svaki sunčani dan naučnike podseća na ogroman potencijal koji bi solarna energija mogla da pruži.

8. Koji je najbolji način da proizvodimo biogoriva? (Energetika)

Umesto konvencionalne proizvodnje neekoloških, fosilnih goriva, zašto ne bismo pustili biljke da uskladište sunčevu energiju umesto nas, a onda pretvorili te biljke u gorivo? Ipak, korišćenje savršeno dobrih izvora hrane zarad proizvodnje goriva možda i nije najbolji pristup problemu. Jedan od odgovora bi bio korišćenje drugih, manje vitalnih oblika biomase.

9. Kako produžiti život? (Medicina)

Da li je za dugovečnost dovoljno jesti hranu sa antioksidansima i sačuvati ćelijske strukture od slobodnih radikala? Koji geni utiču na dužinu života? I uz zdrav život i disciplinu u ishrani, ćelije organizma neumitno stare. Šta nauka čini da se pronađe eliksir života?

10. Kako da neprekidno pratimo hemiju ljudskog tela? (Biohemija)

Naš organizam je kompleksna laboratorija u kojoj se neprekidno odvija na hiljade reakcija. Neka hemijska jedinjenja se razgrađuju, druga sintetišu, neka napuštaju naše telo, a neka skladište u određenim ćelijama. Kako bi bilo da u svakom trenutku možemo da pratimo sve ove zamršene biohemijske procese i merimo nivoe različitih jedinjenja u realnom vremenu?

National Geographic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.